BEOGRAD - Građani Srbije koriste "dozvoljeni minus" po tekućim računima u ukupnoj vrednosti od 10,1 milijardu dinara.Ovo su podaci Narodne banke Srbije, do juna ove godine. Gledano u evropskoj valuti ovo zaduženje na dan 31. maja veće je od 115 miliona evra.
Retki su zaposleni koji ne koriste pozajmicu po tekućem računu, koju većina ba­naka odobrava u visini jedne plate. Iako je pozajmica predviđena za povremeno korišćenje "dok ne legne plata", većina ulazi u minus, postepeno ili odjednom, najčešće do maksimuma, i potom se teško vraća u normalu.
Pojedine banke imaju uslov da na svaka tri meseca, ili šest meseci, klijent mora da bude na "pozitivnoj nuli" da bi korišćenje dozvoljenog minusa bilo produženo. Druge, pak, sa prvom uplatom primanja na tekući račun, odobravaju ovu pozajmi­cu "do daljnjeg". Važno je da je plata redovna.
Bankari dobro zarade na dozvoljenom minusu. Novac dat na ovakvu pozajmicu, naime, spada među najskuplji. Nije tajna da banka plate svojim zaposlenima mo­že da isplaćuje samo iz kamate na dozvoljene minuse.
Naime, cena korišćenja ovih pozajmica je veća nego kod bilo kog keš kredita. Uglavnom, mesečna kamata veća je od dva odsto. Gledano na godinu dana, to efektivno iznosi i po 30, 40 pa i više procenata. Na nedozvoljeno ona se kreće oko pet odsto mesečno.
Tako HVB banka naplaćuje korišćenje pozajmice po tekućem računu 30,61 od­sto godišnje (efektivno), dok je za nedozvoljeno prekoračenje kamata 48,23 od­sto godišnje. U Srpskoj banci korišćenje dozvoljenog minusa košta 26,26 odsto godišnje, a "nedozvoljenog" 43,28 odsto godišnje (efektivno). Poštanska štedio­nica naplaćuje kamatu od čak 48,15 odsto godišnje na dozvoljeni minus, dok na nedozvoljeni obračunava naknadu u visini od pet odsto mesečno i efektivnu ka­matnu stopu u visini zatezne kamate (u ovoj banci nam rekoše: "10 odsto me­sečno na nedozvoljeno prekoračenje!")

KOD KOMŠIJA
AKO je za utehu, građani Hrvatske zaduženi su mnogo više od nas po osnovu dozvoljenih minusa po tekućim računima. Samo pet odsto zaposlenih ne koristi ove pozajmice, štoje oko 70.000 građana, dok su ostali po tom osnovu dužni čak 616 miliona evra.

Ostale vestiArhiva