U Srbiji oko 4.000 pacijenata čeka na kardiohirurške intervencije ugradnje bajpasa i valvule, odnosno zamenu obolelog srčanog zaliska. Srpskim bolnicama nedostaju kardiohirurzi, anesteziolozi i anestetičari, ali i respiratori i kapaciteti na odeljenjima intenzivne nege, što su glavni razlozi zašto nije moguće pružiti veći broj kardiohirurških intervencija.
Operacije ugradnje bajpasa i valvule rade se u Klinici za kardiohirurgiju Kliničkog centra Srbije, Institutu za kardiovaskularne bolesti „Dedinje“, Institutu za kardiovaskularne bolesti u Sremskoj Kamenici i u Vojnomedicinskoj akademiji.
Primera radi, u Klinici za kardiohirurgiju Kliničkog centra Srbije na listi čekanja se nalazi 509 pacijenata, a vreme čekanja je do godinu dana. U ostale tri ustanove gde se ove intervencije rade liste čekanja protežu se i do dve godine.
Prof. dr Mile Vraneš, direktor Klinike za kardiohirurgiju KCS, kaže da u tri sale, sa koliko raspolažu, godišnje može da se uradi oko 1.200 ovakvih intervencija, a ako bi se povećao broj respiratora, čak i 1.600.
- Mislim da je broj onih koji čekaju malo manji od 4.000 jer ima dosta pacijenata koji dođu i kod nas i u „Dedinje“, pa se podaci dupliraju. Zato bi pod hitno trebalo napraviti jedinstven informacioni centar gde bi bili svi pacijenti. Istina je da nam nedostaju kardiohirurzi, ali njihovo školovanje je veoma dugo i skupo. Nastavićemo da radimo na unapređenju kardiohirurgije koliko god je to moguće - kaže dr Vraneš.
Da je Srbiji potrebna dugoročna strategija kako bi se rešio problema kapaciteta i nedostatak kardiohirurga, smatra kardiolog dr Siniša Pavlović. Tačnije, smatra on, treba školovati određen broj lekara koje će voditi iskusniji kardiohirurzi u srpskim klinikama. Trenutno postoje nagoveštaji da bi kardiohirurgija mogla da počne da se radi i u Nišu.
- Pod hitno je potrebno precizno definisati standarde, odnosno koje su nam potrebe i koji su nam kapaciteti i u skladu s tim naći sredstva i kadrove. Ima ugradnog materijala i pacijenti ne moraju da brinu, ali nam fale kadrovi i kapaciteti u intenzivnim negama - rekao je dr Pavlović.
Da bi se smanjile liste čekanja, Upravni odbor Republičkog zavoda za zdravstveno osiguranje usvojio je strategiju za rešavanje problema liste čekanja u kardiohirurgiji. Prvi korak je otkupljivanje kompletnog dopunskog rada u ovim ustanovama. To znači da više neće biti primani pacijenti iz inostranstva, najviše iz okolnih zemalja, dok su naši na listama čekanja.
U toku je i zaključivanje ugovora sa privatnim KBC „Beograd“, odakle obećavaju da mogu da pruže oko 1.000 procedura ugradnje bajpasa i valvule godišnje.
Ipak, najveća novina je da će za manje od mesec dana prvi pacijenti biti poslati na ugradnju bajpasa i valvule u Tursku, tačnije u bolnicu u Istanbulu, gde se već šalju pacijenti na intervencije gama nožem. Turska ponuda bila je najpovoljnija i iznosi oko 4.500 evra po pacijentu.
- Intervencije u Turskoj znatno će smanjiti liste čekanja za ugradnju bajpasa i valvule. Svim pacijentima ćemo u međuvremenu poslati upitnik da li žele da intervenciju dobiju u privatnoj bolnici ili u Turskoj. Liste neće nestati tako brzo, ali ćemo skratiti vreme čekanja - kaže Svetlana Vukajlović, direktorka RZZO.
Veoma tražene intervencije iz oblasti kardiologije jesu i ugradnja pejsmejkera i stentova. Za pejsmejkere nema čekanja, dok se na stent ne čeka duže od tri meseca.
U Srbiji su u 2007. godini bolesti srca i krvnih sudova činile više od polovine svih smrtnih ishoda, tačnije 56 odsto. Vodeći faktori rizika za nastanak bolesti srca i krvnih sudova su pušenje, fizička neaktivnost, nepravilna ishrana i gojaznost, masnoće u krvi, visok krvni pritisak i konzumiranje alkohola, stres. Pored ovih faktora rizika, na nastanak kardiovaskularnih bolesti utiču i faktori iz životne i radne sredine, kao što su gradska buka, buka na radnom mestu, zagađenje vazduha.

Ostale vestiArhiva