Demonstracije u Beogradu 9. marta 1991. organizovane su protiv tadašnje vlasti i "medijskog mraka" oličenog u državnoj televiziji, koju su učesnici protesta nazivali "TV Bastiljom". Protestu su se, na poziv SPO-a, priključile sve opozicione partije, sa zahtevom da tadašnje rukovodstvo državne televizije i jedan broj njenih urednika podnesu ostavke.

Policija je bezuspešno pokušavala da spreči održavanje demonstracija, a potom je koristila suzavce, vodene topove i gumene metke, što je dovelo do sukoba sa građanima.

U sukobima su poginuli 18-godišnji učenik Branivoje Milinović i 54-godišnji policajac Nedeljko Kosović.

U devetomartovskim demonstracijama povređeno je 58 policajaca i 86 demonstranata, a 158 ih je bilo uhapšeno, među njima i Drašković.

19 godina kasnije, Vuk Drašković ocenjuje da su “devetomartovski” ideali iznevereni pre svega zbog grešaka napravljenih nakon 5. Oktobra 2000. godine.

"Oni koji su 9. marta 1991, krenuli u desetogodišnju bitku za obaranje tadašnjeg režima i uspostavljanje jedne nove evropske i demokratske Srbije, sada su razočarani", rekao je on i dodao da njih čine tadašnji mladi ljudi, mali privrednici, pošteni, siromašni, biznismeni, seljaci, radnici i njima je danas u Srbiji najteže.

"Zaradili su ratni profiteri, mnogi kriminalci, mafijaši, Miloševićevi tajkuni koji su postali ekonomski i politički vlasnici Srbije", kazao je Drašković.

"19 godina posle 9. marta 1991. nije nimalo prijatno slušati nagoveštaje da bismo mogli da izgubimo Evropsku uniju", izjavio je on.

Drašković je dodao da je nacionalna politika zapala u Miloševićevu slepu ulicu.

"Deveti mart je prilika da se kaže da su Sloboda Milošević i njegov režim izgubili Kosovo. Ova demokratske vlast ni po koju cenu ne sme izgubiti Evropsku uniju", rekao je Drašković.

Ostale vestiArhiva