BEOGRAD - Dozvoljeni minusi su slatka para i vlasnicima tekućih računa, ali i bankarima. Građani Srbije putem ovih pozajmica zaduženi su 10,1 milijardu dina­ra, a banke veliku zaradu imaju od kamata na ovako plasirani novac.
Ko jednom uđe u dozvoljeni minus, iz njega teško izlazi. Pojedine banke, tako, postavljaju razna ograničenja koja vlasnicima tekućih računa na neki način po­mažu da ostanu koliko-toliko platežno sposobni.
Osnovni uslov da bi minus bio odobren je redovan priliv na račun, bilo da je reč o zaradi ili penziji. Komercijalna banka, na primer, zahteva i da klijent "savesno po­sluje po tekućem računu i da mu zatezna kamata u poslednja tri meseca zbirno nije veća od 1.000 dinara". Takođe, ovo dozvoljeno prekoračenje odobrava se naj­duže na šest meseci, kada vlasnik računa mora da dovede stanje "na nulu". Banka dozvoljava i obnavlja ovog prava na pozajmicu, pod uslovom da se ne pre­lazi odobreni limit.
Kod Alfa banke (nekadašnja Jubanka) dozvoljeni minus odobrava se na tri mese­ca u visini prosečne tromesečne uplate na tekući račun. Automatski se obnavlja posle tog roka, ali uz obavezno usklađivanje visine prekoračenja sa prosečnim mesečnim primanjima u tom periodu. Podrazumeva se da se minus ne produža­va ukoliko se uđe u negativno prekoračenje.
Većina banaka dozvoljene minuse odobrava tek po uplati bar jedne plate (negde i tri). Visina pozajmice zavisi od primanja i obično se uzima tromesečni prosek zarade. Često se zahteva i potpisivanje menice, kao garancije za ovu pozajmi­cu.
Kamatne stope obračunavaju se dnevno. Tačnije, ako ste danas u minusu, a su­tra ne, kamata se naplaćuje samo na današnje stanje na tekućem računu. Me­sečna cena korišćenja ovih pozajmica kreće se najčešće oko dva odsto, kod ne­kih banaka ona zavisi i od visine inflacije... Dok za nedozvoljeno prekoračenje mesečne kamatne stope u nekim bankama idu i do 10 procenata...
Naziv banke Kamata na dozvoljeni minus Kamata na nedozvoljeni minus
Komercijalna banka 2,2% 5%
Alfa banka 2,53% 4,5%
Poštanska štedionica 4% 10%
Nacionalna banka Grčke Trenutno ne odobrava dozvoljene minuse
Vojvođanska banka 2% 4%
Rajfajzen banka 2,5% 4%
EFG Eurobanka 1,9% 3%
Srpska banka 2% 3%
Banka Inteza 2,20% + rast cena na malo 5% +rast cena na malo
HVB 27% godišnje 40% godišnje
*KAMATE su nominalne, na mesečnom nivou

U SRBIJI NAJVEĆI PORAST
BEOGRAD - Srbija će, do 2008. godine, imati najveći porast kreditiranja privrede i stanovništva u centralnoj i istočnoj Evropi. Prema istraživanju Unikredit grupe, koja u Srbiji posluje preko HVB banke, ovaj rast biće od oko 30 odsto godišnje.
Sedam najvećih banaka kontroliše četvrtinu celokupnog bankarskog tržišta u ze­mljama ovog dela Evrope. Unikredit grupa je na prvom mestu sa oporezovanim prihodom od 1,3 milijarde evra. Stručnjaci ove grupacije smatraju da će banke do 2008. godine u poređenju sa 2004. godinom, udvostručiti profit i da će dostići 32 milijarde evra. Prema toj računici, godišnji rast će iznositi 15,2 odsto, a glav­ni pokretač tog rasta biće i dalje kreditiranje stanovništva.

Ostale vestiArhiva