Srbija će moći da iskoristi 200 miliona dolara ruskog kredita za pokrivanje deficita u budžetu. To je rezultat sporazuma koji su u Moskvi potpisali ministarka finansija Srbije Diana Dragutinović i zamenik ministra finansija Ruske Federacije Dimitrij Vladimirovič Pankin. Novac će moći da se povuče kada srpski parlament usvoji zakon kojim potvrđuje taj Sporazum.
Od načelno dogovorene ruske milijarde, u Srbiju stiže tek petina - 200 miliona dolara, i to za pokrivanje manjka u budžetu.
U ovom trenutku se ne zna sa sigurnošću šta je sa ostalih 800 miliona dolara kojima bi trebalo da se finansira železnička i putna infrastruktura.
Ministarka finansija Diana Dragutinović kaže da su projekti predloženi, a da će se o tome pregovarati za oko mesec dana. Uslove potpisane pozajmice ministarka smatra povoljnim.
“Prva rata počinje da se plaća 2012, poslednja 2021. godine, a cene kredita ili kamatna stopa, pretpostavljam ono što sve najviše interesuje, jeste šestomesečni libor na američki dolar. Znači on se menja ali u ovom trenutku iznosi 0,44 i fiksna marža 2,95. Tako da je to sad u ovim uslovima negde 3,4 posto kamatne stope”, objašnjava Dragutinovićeva.
Upravo ta promena kamatne stope dolara na svetskom tržištu mogla bi narednih godina značajno da poveća cenu ovog kredita, smatra konsultant za strana ulaganja Mahmud Bušatlija.
“Tri i po i nije neka velika kamata, ali pošto je ona vezana za libor - a on je izrazito nizak sada, zahvaljujući krizi - on može samo rasti. Tako da mi u idućih deset godina koliko treba da bude otplata možemo očekivati samo da će kamate rasti, sumnjam da će biti manje od toga”, ocenjuje on.
Prema rečima ministarke Dragutinović, dogovoreno je i da se kredit može vratiti pre roka, bez dodatnih troškova.
“U poređenju sa ostalim kreditima koje je budžet Republike Srbije morao da uzme, ovaj je svakako najpovoljniji”, poručuje ona.
Prema raspoloživim podacima ovo je prvi put da je Srbija uzela međudržavni kredit kako bi pokrila manjak u budžetu.
Do sada se manjak uglavnom pokrivao iz privatizacionih prihoda, prodajom trezorskih zapisa i komercijalnim zaduživanjem kod banaka.

Ostale vestiArhiva