Posle Šveđanki u Srbiju dolaze Ruskinje. S tim što su Ruskinje nove. Reč je naravno o vozovima koji bi prema Ugovoru koji su "Železnice Srbije" potpisale sa ruskim "Metrovagonmašom", trebalo da stignu za godinu dana. Posle 30 godina Železnice Srbije kupuju nove vozove. Prvi dizel voz stiže za oko godinu dana, a svih deset vozova tokom naredne dve godine. Njihova maksimalna brzina je 160 kilometara, mada na sadašnjim prugama u Srbiji nije predviđeno da idu više od sto kilometara na sat.
"Ovi vozovi će nema sumnje poboljšati kvalitet u prevozu putnika i namenjeni su neelektrificiranim prugama u centralnoj Srbiji, istočnoj Srbiji i Vojvodini za regionalni i lokalni saobraćaj i sasvim sigurno će to unaprediti kvalitet naše ponude u svakom pogledu i učiniti železnice Srbije kvalitetnijim i efikasnijim prema korisnicima naših usluga“, kaže generalni direktor Železnica Srbije Milovan Marković.
Za modernizaciju železnice u Srbiji predviđen je i deo sredstava iz kredita koji će Srbija dobiti od Rusije. Železnice Srbije su kandidovale projekte Beogradski železnički čvor, prugu Valjevo-Loznica, elektrifikaciju pruge Niš-Dimitrovgrad i rekonstrukciju pruge Beograd-Bar.
"Nema nikakvih prepreka da kredit bude realizovan, a nastavak pregovora je u maju. Sada su na potezu dve vlade i ministarstva finansija da ugovore finansijske uslove realizacije ovog kredita“, kaže Marković.
"Koliko ja znam, potrebna je tehnička dorada onoga što je srpska strana dostavila ruskoj i pregovori teku onoliko brzo koliko je to moguće. Nema nerešivih problema. To je veliko i krupno tehničko pitanje na kome rade stručnjaci i pošto su to dugogodišnji projekti potrebno je da se sve detaljno dogovori“, smatra ambasador Rusije Aleksandar Konuzin. Železnice Srbije su poslednji put nabavljale vozove 2005. godine, ali su tada kupovani vozovi stari 33 godine.
Uvezeni su iz Švedske, a tadašnji direktor Milanko Šarančić je smatrao da za tu kupovinu tender nije neophodan. Tužilaštvo za organizovani kriminal sprovodi opsežnu istragu o ovoj transakciji, u kojoj je država, po nekim procenama, oštećena za oko 3,5 miliona evra, kao i još nekim poslovnim potezima tadašnjeg rukovodstva železnica.

Ostale vestiArhiva