Dinar je nastavio da slabi prema evru. Zvanični srednji kurs iznosi 101,45 dinara za jedan evro. Domaća valuta oslabila je za 47 para u odnosu na juče.
Diana Dragutinović najavljuje da će sprečavanju pada dinara pomoći i država povlačenjem kredita za izgradnju infrastrukture, koji će doprineti poboljšanju ponude deviza u zemlji, a samim tim i stabilizaciji kursa.
Devizne rezerve garantuju odbranu domaće valute od špekulativnih udara, objasnila je ministarka finansija Diana Dragutinović za Blic.
Ona ocenjuje da su promene kursa u prethodnih godinu i po dana uglavnom bile postepene i da su privreda i građani imali vremena da se prilagode novom kursu.
„Spoljnotrgovinski i platni bilans Srbije pokazuju značajne znake poboljšanja, a to se nije dogodilo samo od sebe - tome je doprinela depresijacija dinara, ali i značajno smanjenje domaće potrošnje, naročito državne", izjavila je ministarka finansija.
Ekonomista Miroslav Zdravković, urednik sajta ekonomija. org, slaže se sa ministarkom Dragutinović.
"Ja bih se složio sa ministarkom finanskija, u smislu da ne postoje fundamentalni razlozi za slabljenje dinara, i da se pre može govoriti o nekim kratkoročnim uzrocima i u tom kontekstu ja bih rekao da danas, najkasnije do petka, dinar će se smiriti u odnosu na evro i da ovo šta se događalo nije utemeljeno na markroekonomskim pokazateljima“, kaže Zdravković.
"Nema razloga za neku brigu, neće otići evro u odnosu na dinara, imamo snažan rast izvoza, uvoz je oboren, smanjena je potreba za finansiranjem spoljne ravnoteže, i ovde se radi o kratkoročnoj nervozi tržišta“, kaže Zdravković.
Profesor Fakulteta za bankarstvo, osiguranje i finansije Hasan Hanić upozorava da ipak postoji opasnost od prelivanja grčke krize na Srbiju.
"U Srbiji npr 25 odsto kapitala je grčkog porekla koji finansira privredni razvoj Srbije što znači svaki četvrti evro koga neće biti. Imali smo veliki priliv na osnovu crossborder kredita, koje se banke grčke zadužuju od svojih matica, sada zbog nedostatka kapitala, priliv će biti manji. Izvori će biti skuplji i bojim se da će se to u određenom momentu odraziti na rast“, kaže Hanić.
Srbija se veoma sporo približava evropskoj uniji, a taj tempo bi dodatno mogla da uspori trenutna ekonomska situacija u uniji, navodi Hanić u intervjuu za Glas Amerike.
"Ako se na odgovorajući način ne reši problem grčke biće pitanje da li će evro kao valuta moći da opstane. Međutim, mnoge tendencije i mnoge promene koje su uslovljene zahtevima da srbija postane članica EU su pozitivne same po sebi i čak da se ne obezbedi to vodi višim standardima u raznim domenima i trebalo bi na duži rok da obezbedi prespektivu građanima“, dodaje Hanić.
Te promene na kratak rok imaju svoju cenu, posebno kada je u pitanju konkurentnost na evropskom tržištu, navodi Hanić i zato Srbija još uvek ima bolje šanse na drugim tržištima.

Ostale vestiArhiva