Za razliku od poljoprivrede, industrija ima neograničene mogućnosti uvećavanja proizvodnje jer se samo dodavanjem proizvodnih traka njena proizvodnja neograničeno povećavala. Poljoprivreda je ograničena površinom obradive zemlje na kojoj se može razvijati.

Srbija ima 5.627.000 hektara poljoprivrednog zemljišta i više od milion hektara planinskih pašnjaka. Ovaj potencijal u uporednom pregledu sa zemljama slične veličine pokazuje sledeće: Belgija ima 853.000 hektara obradivog zemljišta, Holandija 953.000 ha, Danska 2.532.000 ha. Međutim, kada se uporedi proizvodnja u ovim zemljama, pokazuje se da nije samo prirodan faktor koji određuje razvoj i povećavanja poljoprivredne proizvodnje. Danska na 2.532.000 ha proizvodi 8.973.000 tona žitarica, Srbija sa 4.445.000 ha proizvodi 5.450.000 tona. U proizvodnji mesa Srbija je daleko iza Danske i Holandije. Srbija proizvodi 451.000 tona, Danska 2.116.000 tona, Holandija 2.402.000 tona. Najteže pada činjenica da Holandija proizvodi pet puta više svinjskog mesa od Srbije koja se oslobodila od Turaka i izgradila državu na proizvodnji svinja kao glavnom izvoznom artiklu.

Predsednik Tadić je optimistički najavio dupliranje vrednosti (oko pet milijardi evra) izvoza poljoprivrednih proizvoda iz Srbije. Taj optimizam je realan, ali kako postići proizvodnju ovih proizvoda da bi se mogli izvesti. Postoji niz razloga za zaostajanje razvoja poljoprivredne proizvodnje u Srbiji, ali početni problem je mala veličina poljoprivrednog poseda u Srbiji, tako da je teško primenjivati sve potrebne agrotehničke mere. Država svojim pravnim sistemom čitavih pedeset godina nije dozvoljavala povećavanja privatnog zemljišnog poseda preko deset hektara. Ali sada treba reći da je pitanje pravnog sistema mnogo složenije i da se ne iscrpljuje maksimumom zemljišnog poseda.

Ostale vestiArhiva