U bankama su trenutno najtraženiji krediti za refinansiranje. Od početka godine interesovanje je povećano za četvrtinu, odnosno sa 32 milijarde dinara na skoro 40 milijardi. Glavni razlog zašto se građani odlučuju za ove zajmove jeste taj što im se produženjem roka otplate smanjuje iznos mesečne rate. Ipak, koliko god da zvuči primamljivo, pre odluke treba napraviti računicu da li se to isplati. Sa dužim periodom otplate veći je iznos kamate koji se na kraju vrati banci.
Građani mogu da refinansiraju gotovinske, potrošačke kredite, ali i da vrate dug po kreditnim karticama, tekućem računu. Pojedine banke nude i kredite za reprogram stambenih zajmova. Osim za prebacivanje deviznih dugovanja u dinare, refinansiranje se koristi i da se više različitih kredita spoji u jedan, sa dužim rokom otplate, a time i manjim ratama.
Postoje dve varijante ovog zajma, dinarski i indeksiran u evrima. Za one koji su vezani za valutu EU potreban je depozit. Ponegde se on uzima iz kredita. Inače, krediti za refinansiranje u domaćoj valuti odobravaju se najčešće na 60 meseci, a godišnja kamatna stopa iznosi od 16,26 odsto pa i do 32,39 odsto. Nešto su niže kamatne stope za kredite vezane za evro i iznose od 13,02 do 27,97 odsto, a najduži period otplate je 10 godina.
Mnogi će se za ovaj kredit odlučiti, bez obzira na cenu, kako bi produžili rok otplate jer im je u tom slučaju iznos rate manji. Sigurno je da većini veoma važna koliko izdvajaju za ratu međutim, produženje perioda vraćanja zajma znači i veću ukupnu kamatu.
Da bi ovaj kredit mogli da koriste, prvi uslov je da građani imaju urednu kreditnu istoriju, odnosno da na vreme vraćaju rate. Pre nego što krenu u proceduru refinansiranja, treba prvo da naprave računicu da li se to uopšte isplati, jer uobičajeno je da prilikom ranije otplate kredita banka naplaćuje penal na ostatak duga koja iznosi do tri odsto. Kada se uzima novi zajam treba izdvojiti za naknadu koja maksimalno iznosi takođe do tri odsto.
Bitan je i momenat kada građanin ranije vraća stari zajam. Jer u prvim godinama otplate većinu rate čini kamata, a neznatni glavnica. Primera radi, na računici od 100.000 dinara, ranije odobrenog kredita na 10 godina, uz kamatu od 20 odsto, nakon pet godina ostalo bi za vraćanje 42.000 dinara kamate i čak 73.000 dinara glavnice. Znači da je na polovini otplate, vraćeno manje od 30 odsto glavnice jer u ukupnoj strukturi mesečnih rata u početnoj godini kamata učestvuje sa gotovo 80 odsto, a samo 20 odsto je kamata. Zato je preporuka da se krediti za refinansiranje uzimaju u prvim godinama otplate.

Ostale vestiArhiva