POSAO u koji će ovih dana ući Poreska uprava Srbije konačno će omogućiti da se utvrdi poreklo imovine kojom raspolažu najimućniji među nama. Naime, poreznici kreću u dugo najavljivano, takozvano unakrsno kontrolisanje poreskih obveznika kako bi se otkrilo koji to građani i po kojem osnovu imaju veći prirast imovine od prijavljenih prihoda.

- Prvog dana avgusta, krenućemo od centrale Poreske uprave. Nakon određenog perioda uhodavanja, posle mesec ili dva, prenećemo to na regionalne centre, a u trećoj fazi na naše filijale - kaže za “Novosti” Vladimir Ilić, direktor Poreske uprave Srbije.

* Od kontrole kojih obveznika ćete krenuti?
- U startu će biti obuhvaćen relativno mali broj obveznika, nekoliko desetina. Kako se praktično budemo uhodavali, s obzirom na to da je reč o zaista kompleksnom i vrlo osetljivom postupku, kontrola će biti šira. One se usmeravaju upravo na građane koji su najbogatiji, a za koje postoji sumnja da nemaju pokriće u prihodima. Kao osnovica za oporezivanje u ovom slučaju poslužiće razlika neto prirasta imovine u posmatranoj godini. Dakle, stanje imovine 1. januara i stanje imovine 31. decembra te godine. Razlika je prirast imovine koju je obveznik dužan da opravda kroz legalne prihode.

* Hoće li vam kao početni trag za kontrolu poslužiti spisak onih koji su platili porez na dohodak ili ćete se baviti i građanima koji zvanično imaju niska primanja a, kroz nelegalne kanale, primaju ogroman novac?
- Godišnja prijava za porez na dohodak građana nama jeste dokaz, ukoliko je taj iznos prijavljenog prihoda, odnosno plaćenog poreza ispod prirasta imovine, jer, u tom slučaju je očigledno da obveznik ima prihode koje nije prijavio.

DOVOLJNO DOKAZA

* RAČUNATE li na to da će građani prijavljivati svoje komšije?
- Znam da ljudi očekuju i neko namirenje pravde i da mnogi građani prepoznaju one koji bi trebalo da budu predmet kontrole. Budite sigurni da ćemo ih i mi prepoznati. Inače, kod nas funkcioniše kolcentar na koji se građani javljaju kako bi ukazali na sve vrste nepravilnosti koje su iz naše nadležnosti. Ta saradnja građana nam mnogo znači.

* Pretpostavljamo da će spisak onih koji nemaju pokrića za imovinu koju poseduju biti dosta pikantan. Kada će biti dostupan javnosti?
- Zakon o poreskom postupku i poreskoj administraciji zabranjuje da Uprava saopštava imena. Međutim, jasno je da su lica koja će biti predmet provera najbogatiji građani Srbije, a zna se da su ovde najbogatiji - poslovni ljudi, političari, preduzetnici, sportisti, estradni umetnici i kriminalci. I, oni su u fokusu naše pažnje.
Imamo dosta zahteva od institucija kakve su, recimo, MUP, SBPOK, čak i BIA, da kroz ovaj mehanizam unakrsne provere prođemo, odnosno da sankcionišemo kriminalce, za koje se zna da se bave prodajom droge ili oružjem ili bilo čim nelegalnim, a da za to ne postoje dokazi. Ali, zato postoje dokazi kroz imovinu koju poseduju. Imate stotine "nezaposlenih", zvanično bez ikakvih prihoda, a koji poseduju džipove, jahte, pa i velelepne vile. Oni će biti u našem fokusu. To je i iskustvo na zapadu. Ako ne možete da im doskočite kroz dokazivanje krivičnih dela, onda možete kroz poreze.

* Hoće li se u ovoj kontroli amnestirati oni koji su imovinu veću od 20 miliona stekli pre 1. januara 2003. godine, odnosno pre donošenja novog Zakona o poreskoj administraciji?
- Odnosiće se na sve one koji su tada prijavili da imaju više od 20 miliona ili su, opciono, prijavili između 10 i 15 miliona, kao i na one koji su imali u tom trenutku više od 20 miliona koje nisu prijavili, a mi dobijemo saznanje o tome da su je posedovali. Budite sigurni da takvih ima na stotine. U pozivu iz 2003. godine, gde su obveznici bili dužni da prijave imovinu vrednu više od 20 miliona dinara, prijavilo se svega 1.298 građana. A, očigledno je da su oni koji imaju više od 300.000 evra, znatno brojniji. Procena Poreske uprave je da je broj takvih građana između 10.000 i 20.000. Veliki broj njih nije ispoštovao tu zakonsku obavezu i to je i motiv da se uđe u jednu ovakvu kontrolu. Na kraju krajeva, prihodi od godišnjeg poreza na dohodak građana koji iznosi blizu milijardu dinara ne ocrtavaju pravu ekonomsku snagu i prave prihode najbogatijih. Javnosti će, kada uđemo u ovaj posao, biti poznato koliko smo poreza naplatili, ali nećemo iznositi podatke i o tome kome smo ga naplatili. Očekujem dobre efekte ovog posla, ali i žestoke reakcije i pritiske.

HARANJE FANTOMA

* DA li će ova unakrsna kontrola obuhvatati samo građane ili ćete se pozabaviti i firmama?
- Predmet ove kontrole su fizička lica. Što se tiče d.o.o. firmi, imamo ozbiljan sistemski problem. Zato pokušavamo da izdejstvujemo da kroz izmene Zakona o porezu na dodatu vrednost postavimo barijeru, granicu za evidentiranje obveznika za PDV. Jednostavno, to sada ne postoji. Svako ko se deklariše da ima promet iznad dva miliona, automatski ulazi u sistem i automatski dobija mogućnost da se bavi mahinacijama i PDV prevarama. I sam način organizovanja društava s ograničenom odgovornošću daje prostor za zloupotrebe, ali je to, nažalost, svetska praksa i nemoguće ih je ukinuti kao oblik. Danas postoji mogućnost da se formira preduzeće koje odgovara samo unetom imovinom. A ona, po pravilu, iznosi svega 500 evra i ništa drugo. Takva firma hara, ukoliko je s tom namerom otvorena, odnosno ukoliko je namera osnivača bila da napravili "fantomsku" firmu. I, po pravilu, zadužuje se ogromnim porezima, servisira druge firme s prethodnim porezom koje te firme povlače, za to uzima proviziju i, na kraju, nestaje.

* I, ne postoji nikakav mehanizam da se to spreči?
- Mi nemamo moći da obuzdamo hiperinflaciju takvih firmi. To je, možda pitanje za Ministarstvo privrede i Agenciju za privredne registre - kako ovakvim firmama stati na put i razlikovati ih od regularnih?
Činjenica je da na jednoj strani Srbija ima zahtev Evropske unije da se firme ekspresno brzo otvaraju, za 24 časa i bez suvišnih troškova. Na drugoj strani, pak, imamo prostor za zloupotrebu takvog jednog zahteva kroz osnivanje kompanija koje imaju štetu. Dnevno se u Srbiji otvori 250-300 firmi. Prosto je neverovatno da se sve one bave nekom ozbiljnom delatnošću, da su, recimo proizvodne ili trgovinske. Očigledno je da među njima postoji bar trećina koja ima namere da se bavi zloupotrebom i utajom poreza. Ovo je, istina, moja slobodna procena. Ne mora da bude u potpunosti tačna, ali je, ipak, očigledno da Srbija nije toliko velika zemlja da može svakog dana da primi 300 firmi u privredni sistem.

* Tražićete neka ograničenja pri osnivanju firmi?
- Ograničenja će sigurno biti napravljena za obveznike poreza na dodatu vrednost. Jer, neće moći svako da uđe u PDV sistem. Ministru finansija predložićemo set izmena zakona, povećanje cenzusa za ulazak u krug obveznika poreza na dodatu vrednost i posebnu, restriktivnu kontrolu za sve one koji ulaze u taj sistem. Evropska unija, koja takođe ima problema sa "fantom" firmama, već radi na uspostavljanju sličnog mehanizma.

KRUPNE RIBE

* IMAMO podatak da je od početka ove godine podneto 738 krivičnih prijava za utaju poreza i da je iznos utajenog poreza u tim prijavama 8,5 milijardi dinara?
- U poslednje tri i po godine, Tužilaštvu je podneto više od 2.500 krivičnih prijava. Od toga, oni su odbacili 104 prijave kao neosnovane, a sudski epilog dobilo je samo njih 287. I, na kraju samo je sedam krivičnih prijava završilo osuđujućim bezuslovnim kaznama zatvora u trajanju od dva do šest meseci. Uz to, među tih sedam osuđujućih presuda nema nekih značajnih iznosa utajenog poreza. Veliki broj ozbiljnih slučajeva s višemilionskim, odnosno u stotinama miliona dinara utajenim porezom nisu doživeli sudske epiloge - konstatuje direktor Poreske uprave Srbije.

Ostale vestiArhiva