Parastosu, koji je služio njegova svetost patrijarh srpski Irinej, prisustvovavali su predsednik Srbije Boris Tadić, potpredsednik Vlade Jovan Krkobabić, generalni sekretar Skupštine Srbije Veljko Odalović i mnogobrojni građani i vernici koji su ispunili crkvu i prostor ispred.
Patrijarh srpski je u obraćanju posle parastosa rekao da smo se danas okupili da bi se molitveno setili onih nedužnih, koji su pre 15 godina stradali, a čija je krivica bila "prvo što su bili pravoslavni, a drugo što su bili Srbi".
Prema njegovim rečima, taj zločin, koji se nastavlja, dešava se krajem 20. i početkom 21. veka, u vremenima u kojima se gordimo i ponosimo naukom, demokratijom, filosofijom, umetnošću...
"Što je još najtragičnije, taj zločin se nastavlja i traje - svet to gleda i ništa ne čini da se onim koji su nestali nađu grobovi", rekao je patrijarh Irinej i dodao da su oni koji su proterani i danas na strašnim mukama, "čeznu da se vrate svojim domovima, ali im se to ne omogućava".
"A i oni koji su se vratili žive u velikom strahu i neizvesnosti", rekao je on, navodeći da je tako i srpskom narodu na Kosovu i Metohiji.
Patrijarh je kazao da treba praštati, jer je to hrišćanski, ali ne i zaboraviti, i da se treba obratiti Bogu "da ne ostavi malu zemlju koja se zove Srbija".
Parastosu su prisustvovali i funkcioneri Srpske radikalne stranke, Demokratske stranke i Demokratske stranke Srbije, Zoran Krasić, Jelena Trivan i Andreja Mladenović.
Na današnji dan pre 15 godina započela je operacija "Oluja", tokom koje je u napadu hrvatskih i muslimanskih snaga na nekadašnju Republiku Srpsku Krajinu i delove Bosne i Hercegovine ubijeno oko 2.650 i proterano oko 340.000 Srba.
U vojnoj operaciji "Oluja" u Hrvatskoj ubijeno je i nestalo blizu 2.000 Srba, a proterano oko 220.000, dok su u nastavku akcije u BiH, pod nazivom "Maestral", hrvatske oružane snage, u sadejstvu sa Petim korpusom muslimanske armije BiH, ubile još 655 i prognale oko 125.000 srpskih stanovnika.
Generalni sekretar Udruženja Srba iz Hrvatske Milojko Budimir rekao je novinarima da se prema podacima UNHCR-a u Hrvatsku vratilo oko 53.000 Srba, ali da se povratak izbeglih i dalje odvija sporo.
"Položaj Srba 15 godina nakon 'Oluje' i dalje nije mnogo drugačiji u odnosu na prve godine (nakon izgnanstva)", rekao je Budimir i ukazao na to da Hrvatska još nije rešila pitanje imovinskih i stanarskih prava izbeglih Srba.
Kao probleme sa kojima se suočavaju Srbi povratnici on je naveo nepriznavanje radnog staža i uskraćivanje prava na penzije.
Budimir je rekao da bi trebalo stvoriti uslove za održivi povratak Srba koji žele da se vrate u Hrvatsku, kao i da treba omogućiti integraciju u srpsko društvo onih koji to ne žele.

Ostale vestiArhiva