Savetnik premijera Srbije kaže da se treba pridržavati dogovora sa MMF-om i stvaranjem povoljnih uslova za strane investitore prevazići posledice privredne krize.

On dodaje da domaća potrošnja i u budućnosti treba da raste sporije od bruto društvenog proizvoda, jer će u suprotnom spoljni dug Srbije preći kritičnu granicu.

Arsić kaže da je pri tome važno da se promeni struktura domaće potrošnje u smislu povećanja učešća investicija i smanjenja učešća tekuće potrošnje. "Plate i penzije ne treba odmrzavati ove godine, jer bi to dodatno povećalo fiskalni deficit, javni dug, a i makroekonomske posledice bi bile pretežno negativne - povećanje deficita spoljnotrgovinskog bilansa, rast inflacije, pritisak na kurs...", objašnjava on.

Milojko Arsić objašnjava da Srbija u 2010. i 2011. treba da vodi fiskalnu politiku koja je dogovorena sa MMF, kao i da bi u srednjoročnom horizontu za Srbiju bila pogodna fiskalna politika čije su osnovne konture sadržane u radnoj verziji zakona o fiskaloj odgovornosti.

"Glavne smernice te politike su smanjenje fiskalnog deficita sa oko pet odsto u 2010. godini na oko 1 odsto u 2015. godini, sporiji rast plata i penzija od rasta BDP u nekoliko narednih godina, postepeno smanjenje subvencija i drugo", dodaje on.

Arsić naglašava da je "jedna od karakteristika ekonomskih kriza je da one dolaze naglo, dok je oporavak postepen. Takođe, karakteristika oporavka je da najpre raste proizvodnja, a da zaposlenost počinje da raste nekoliko kvartala posle početka oporavka privrede".

"Što se tiče domaće tražnje, ona je u apsolutnom iznosu niska, ali je njena vrednost prema BDP još uvek prilično visoka. Zbog toga domaća tražnja i u narednim godinama treba da raste sporije od BDP, kako bi se preduzeća 'gurala' ka izvozu", dodaje on.

Savetnik premijera Mirka Cvetkovića navodi i da, "mada je spoljni dug Srbije blizu kritične granice, a javni ubrzano raste, još uvek postoji dosta prostora da se izbegne platnobilasna kriza ili kriza javnog duga u Srbiji. U tome ključnu ulogu imaju kontrola domaće tražnje, politika kursa, privlačenje stranih investicija i drugo".

"Da bi se obezbedili dugoročni uslovi za rast izvoza neophodno je da se i u budućnosti kontroliše domaća tražnja, unapredi privredni ambijent kroz smanjenje troškova i rizika poslovanja, spreči eventualna značajnija realna apresijacija dinara, povećaju porezi na potrošnju i smanji fiskalno opterećenje rada...", objašnjava on.

Arsić kaže i da je "prilikom poređenja depresijacije dinara i drugih valuta neophodno imati u vidu da veći broj bivših socijalističkih zemalja, na primer Bosna, Crna Gora, Bugarska, Slovenija, Slovačka, nemaju svoje valute tako da poređenja sa njima nema smisla".

"Druge zemlje imaju politiku fiksnog kursa, pa ni poređenje sa njima nije relevantno - te zemlje su smanjivale nominalne plate i penzije umesto da depresiraju valute. Dakle, relevantno je poređenje Srbije samo sa zemljama koje imaju fleksibilan kurs i u odnosu na te zemlje stepen depresijacije dinara nije znatno veći", kaže on.

Ostale vestiArhiva