On kaže da bi građani pri donošenju odluke da li će svoju štednju u bankama položiti u dinarima trebalo da se rukovode time da li će kupovna snaga tih dinara, po isteku perioda štednje, biti veća nego na početku, ističući da je štednja u domaćoj valuti isplativa. "Mi u našoj zemlji plaćamo robu i usluge dinarima. Prema tome, osnovna stvar koja treba da nas zanima jeste da li ćemo na kraju našeg perioda štednje moći da kupimo više robe i usluga za novac koji smo stavili na štednju", istakao je Šoškić. Šoškić je kazao da je značajan faktor pri donošenju odluke o štednji u domaćoj valuti i činjenica da štednja u dinarima nije oporezovana porezom na prihod od kamate, za razliku od štednje u devizama, kod koje taj prihod jeste oporezovan. "To je još jedan faktor koji bi trebalo da motiviše ljude da više štede u dinarima", istakao je on i izrazio očekivanje da u Srbiji u budućnosti neće biti perioda velike finansijske nestabilnosti, tako da bi rokovi na koje se država zadužuje i na koje gradjani štede trebalo da se produžavaju. Guverner je naglasio da oscilacije kursa dinara prema evru ne bi trebalo da obeshrabre građane da štede u domaćoj valuti, jer su te oscilacije normalna stvar u režimu fleksibilnog deviznog kursa kakav Srbija ima. "Nemojmo zaboraviti da je ta oscilacija bila samo 10 do 12 posto u odnosu na nivo kursa s početka godine", napomenuo je Šoškić i dodao da su se u tom vremenskom periodu dogodile mnogo značajnije promene deviznih kurseva nekih drugih valuta, recimo između evra i dolara. "S makroekonomske tačke gledišta, ili sa aspekta bankarstva, dugoročna štednja u dinarima je bitan preduslov da bismo mogli da imamo, s druge strane, dugoročne kredite u dinarima od strane banaka", kazao je on. "Ako nismo zadovoljni time što imamo valutnu klauzulu kada uzimamo kredit u banci, a istovremeno štedimo u devizama, onda to nije usklašeno ponašanje", istakao je Šoškić. "Ako bismo više štedeli u dinarima, onda bismo i od banaka lakše dobijali dugoročne kredite u dinarima i ne bismo bili toliko izloženi deviznom riziku koji danas tišti veliki broj preduzeća i građana", naveo je guverner. On je napomenuo da stanovništvo Srbije više štedi u devizama, nego što ima kredita koji su mu odobreni sa deviznom klauzulom, "tako da bi neko mogao da kaže da stanovništvo Srbije, u celini gledano, zapravo, nema izraženi devizni rizik".

"Ali, situacija svakog pojedinca je drugačija i vrlo često imate ljude koji imaju kredite, a nemaju štednju, pa su oni 'na ledini' rizika promene deviznog kursa", istakao je Šoškić.

Ostale vestiArhiva