On je, posle sastanka Radne grupe za razmatranje i praćenje situacije u vezi sigurnosti snabdevanja energijom i energentima u predstojećoj grejnoj sezoni, rekao da su "remonti dobro urađeni", ali da postoji problem ekonomske prirode.
"Kada se preračuna sa ovom cenom energenata realna cena daljinskog grejanja po kvadratnom metru je 95, a građani plaćaju 65 dinara. Neko mora tu prazninu da popuni", rekao je Rajaković.
Prema njegovim rečima, tokom sledeće nedelje vlada će pokušati da nađe optimalno rešenje. On je poručio da dugoročno ekonomsko ponašanje mora da postane jedini način ponašanja u energetskom sektoru.
Rajaković je naveo da "to znači da onaj ko pravi troškove treba i da ih plaća".
"Nadam se da će grejna sezona početi kada je i propisano. To znači pogonska spremnost 1. oktobra, početak grejanja 15. oktobra", rekao je predsednik Upravnog odbora Poslovnog udruženja Toplane Srbije Dejan Stojanović.
Generalni direktor Beogradskih elektrana Zoran Predić rekao je da je ovo preduzeće, što se tiče poslova koji su u njihovoj nadležnosti, spremni za početak grejne sezone.
On je rekao da se remontni radovi završavaju, obezbeđena je dovoljna količina mazuta, ali je veliki problem dugovanje za gas, koje iznosi za prošlu grejnu sezonu 4,7 miljardi dinara.
Pomoćnik generalnog direktora Elektroprivrede Srbije Zoran Manasijević rekao je da EPS tokom predstojeće grejne sezone "sigurno neće biti lošiji nego prošle godine i dodao da ne mogu da budu ni mnogo bolji, jer su došli na realan maksimum moguće proizvodnje".
"Bićemo i dalje najači oslonac u Srbiji, ako neki drugi sistemi budu kiksirali pa se pojave dodatne krize, kao što su nestašica gasa ili nemogućnost rada pojedinih toplana, tu su naše mogućnosti da uskočimo i radimo iznad svojih mogućnosti dosta ograničene.Nije realno da pokrivamo neke druge minuse koji bi se pojavili u dužem periodu", rekao je on.

G17plus za prelazak na sistem plaćanja grejanja po utrošku
Beogradski odbor G17 plus Beograd saopštio je danas da bi što pre trebalo da bude realizovana inicijativa za prelazak na sistem plaćanja grejanja po utrošku za Beograđane, jer je dug prema firmi "Beogradske elektrane" 5,4 milijarde evra.
Regionalni odbor G17 plus smatra da je poskupljenje grejanja do 40 odsto veliki namet na kućni budžet, dok bi plaćanjem grejanja po utrošku građani bili odgovorniji prema potrošnji energije, elektrane bi dobile finansijsku stabilnost, a neredovne platiše bi mogle biti isključene iz sistema grejanja elektrana.
Kako se navodi u saopštenju, pola miliona građana koristi druge izvore grejanja i nemaju mogućnost subvencionisanja, kao Beograđani koji se greju iz elektrana.
U slučaju prelaska na grejanje po utrošku mogli bi da se realizuju dogovori sa poslovnim bankama, za finansiranje radova u domaćinstvima koji donose uštedu energije, a postigla bi se i zaštita kompletnog elektroenergetskog sistema, koji će, kako je navedeno u saopštenju, doživeti kolaps zbog preopterećenja.

Ostale vestiArhiva