Odluka o isplati bonusa penzionerima doneta je prvo na nivou lidera vladajuće koalicije, a zatim je usvojila Vlada. Ona kaže da zbog ovoga ne oseća nelagodnost. "Budžet jeste politički dokument i odluke koje se donose su političke svuda, pa i u Srbiji. Dakle, nisu problem političke odluke. Naročito nisu problem u kriznim vremenima, kada je mogućnost greške u predviđanju veća, kao i potreba za brzim reagovanjem“, kaže Dragutinovićeva. Ona ipak naglašava da joj ne prija činjenica da se “često ponašamo kao da je potrošnja predviđena budžetom pravo, a ne ograničenje“. "Često se donose odluke sa finansijskim posledicama, kao da budžet nije donet. A, budžet ne samo da je ograničio rashode, već je definisao namene. Mogućnost Vlade da troši na nepredviđene namene ograničena je veličinom budžetske rezerve i u manjoj meri rezervama za koje su se pojedina ministarstva izborila u budžetskom procesu“, kaže Dragutinovićeva. Ministarka podseća da je Međunarodni monetarni fond dozvolio rast rashoda za oko 6,5 milijardi dinara i to po dve dodatne milijarde za jednokratne isplate penzionerima i zaposlenima u javnom sektoru, jedna dodatna milijarda za transfere opštinama i 1,5 milijarda za najsiromašnije.
"Međutim, samo dve milijarde smo realizovali do kraja septembra", kaže Dragutinović i dodaje da je prilikom pete revizije, "dozvoljen rast izdataka za dodatnih 6,5 milijardi, dakle, ukupno 13 milijardi".
"Takođe, izvršenje budžeta za prvih devet meseci je pokazalo da postoji, s jedne strane, prostor da se 'uštedi' negde oko desetak milijardi na stavkama kao što su investicije, meki krediti, kupovina robe i usluga, kamate, ali i da će realizacija nekih zakonom utvrđenih prava zahtevati veća sredstva od planiranih. Dakle, ima prostora za nešto veće izdatke i za preraspodele", dodaje ona.

Ostale vestiArhiva