Da je rešenje Komisije pisano po donošenju novog zakona, Komisija bi mogla da izrekne kaznu i do 25 miliona evra, koliko iznosi deset odsto ukupnih konsolidovanih prihoda “Imleka” i mlekara u Subotici, Zaječaru i Zemunu koje su u vlasništvu “Denjub fud grupe”.

- Na ovaj način presuda je okončana po starom zakonu i ne postoji mogućnost da se ista tužba pokreće po novom Zakonu o zaštiti konkurencije - kaže za “Blic” advokat Mirna Kosanović iz “Lige eksperata”, tumačeći prelazne i završne odredbe novog Zakona o zaštiti konkurencije.

Praktično, jedina kazna za “Denjub fud grupu” mogu da budu građanske parnice poljoprivrednih proizvođača. To je potvrdila i Dijana Marković-Bajalović, bivša predsednica Komisije za zaštitu konkurencije, ali sudeći po dosadašnjem, Željko Simić advokat iz Beograda, kaže da je jako teško dokazati da su poljoprivredni proizvođači mogli da zarade više prodajom mleka kompaniji koja nije imala monopol.

Tužilaštvo je pokrenulo pretkrivični postupak protiv firme „Denjub fud grup“ zbog zloupotreba u otkupu mleka. Za krivično delo zloupotrebe monopolističkog položaja predviđena je kazna od šest meseci do pet godina zatvora i novčana kazna.

“Denjub fud grupu”, koja je vlasnik i “Bambija Banat” i “Knjaz Miloša”, jedino bi moglo da spotakne Tužilaštvo, koje je zbog zloupotreba u otkupu mleka pokrenulo pretkrivični postupak. Za krivično delo zloupotrebe monopolističkog položaja predviđena je novčana kazna. Odgovorno lice u firmi može da bude kažnjeno i zatvorom od šest meseci do pet godina.

Presuda ne znači ni da ćemo od sutra imati punije rafove mleka. Ministar za poljoprivredu Saša Dragin kaže za “Blic” da više mleka treba očekivati na srednji i dugački rok, ali ne i kratkoročno.

- Presuda je dokaz da monopolisti nisu jači od zakona - kaže Dragin.

Potrebno je da se vratimo na devedesete godine, kada smo imali blizu milion grla, a sada imamo oko 500.000, ukazuju ekonomisti. Očekivanja su da će budžetom za narednu godinu biti obezbeđeni povoljni kredite za nabavku junica i krava Reč je, međutim, o investicijama koje srpski budžet i poljoprivrednici teško mogu da pokrije. Jer samo jedno dobro grlo košta između 2.500 i 3.000 evra. Za 500.000 grla, koliko nam nedostaje, treba minimalno 1,2 milijarde evra.

Ostale vestiArhiva