Ipak, u Vladi se nadaju da ruski kapital ipak neće ući u Telekom jer bi to značilo da bi Rusi držali glavne strateške grane - naftu (NIS) i telekomunikacije.

"Vlada ne bi volela da vidi da još jednu srpsku kompaniju kupuju Rusi, jer nema najbolje iskustvo s njihovim upravljanjem", kaže dobro upućen izvor iz Vlade.

Ulazak Fridmana u trku ima i dobru stranu jer ekonomisti veruju da bi mogao da podigne cenu, koja bi mogla da pređe minimalnu sumu koja se najčešće pominje- 1,4 milijarde evra. Ekonomista Miroslav Zdravković tvrdi da je za Telekom sada moguće dobiti i do dve milijarde.

"Cena može da bude i dve ili preko dve milijarde evra. Konkurencija podiže cenu, a u suprotnom postojala je bojazan da Telekom ode budzašto", ističe Zdravković.

Na pitanje da li je dobro da ruski kapital uđe u još jednu domaću firmu, on odgovara da nije važno iz koje zemlje je novi vlasnik. "Važno je da dobijemo maksimalnu cenu", kaže Zdravković.

Da će kompanije morati da ponude dobru cifru, potvrđuje i mišljenje upućenih da nije ostalo još mnogo državnih operatora koji bi se mogli preuzeti, te da je Telekom zato dobra investicija.

Posle odluke Vlade da proda akcije Telekoma, kao najozbiljniji potencijalni kupac državnih deonica u toj kompaniji pominjan je Dojče telekom, koji je preko grčkog OTE već vlasnik 20 odsto srpskog nacionalnog teleoperatera.

Kako se nezvanično može čuti, Dojče telekom je već od samog početka procesa prodaje sebe video kao novog vlasnika srpske kompanije. Oni važe za tvrde pregovarače i nisu bili spremni da ponude više od 1,2 milijarde evra za 51 odsto akcija. Sada će, kako stvari stoje, preispitati svoju ponudu.

Među ekonomistima međutim vlada mišljenje da nacija investitora ne bi trebalo da igra značajnu ulogu. "Najbitnije je da se ispune dva uslova bez obzira na to ko kupi većinski paket Telekoma", kaže Jurij Bajec.

On objašnjava da je "prvi da se nastavi ulaganje u infrastrukturu, što neće biti dovedeno u pitanje, s obzirom na žestoku konkurenciju VIP-a i Telenora, i drugi uslov je da se postigne najveća moguća cena".

"Priča da su Rusi loši vlasnici bilo kog preduzeća predstavlja recidiv razmišljanja iz nekog prošlog vremena kada se savremeno i regulisano poslovanje vezivalo samo za zapadne zemlje. Rusi su u međuvremenu mnogo napredovali, mada ima propusta, slično kao i kod naših investitora u Rusiju", ističe Bajec.

Ostale vestiArhiva