Ekonomista Miroslav Prokopijević kazao je da će se u najboljem slučaju inflacija kretati od osam do 10 odsto, a da je najgora varijanta da bude od 15 do 20 odsto.
Prema njegovim rečima glavni uzrok inflacije je višak novca u opticaju, koji je, kako je naglasio, u oktobru 2010. godine za 12,9 odsto bio veći nego u istom mesecu prošle godine.
Zamenik direktora Republičkog zavoda za statistiku Milan Kovačević kazao je da Narodna banka Srbije (NBS) nema značajan prostor za borbu protiv inflacije, ali da čini sve što može da je obuzda.
Prema njegovim rečima, uloga centralne banke u suzbijanju inflacije je mnogo manja nego ranije.
Kovačević je naveo da su glavni razlozi za visoku inflaciju u Srbiji koja je nekoliko godina unazad dvocifrena, tražnja koja je potstaknuta politikom vlade, kao i slabljenje domaće valute kao posledica neravnoteženog platnog bilansa.
On je naglasio i da je za Srbiju dobro što nema politiku fiksnog kursa, "jer se time bezbolno prilagođava promenama".
Prema rečima Kovačevića, u narednoj 2011. godini Srbija treba da se drži budžetskog plana, da nastavi započete reforme i da to brzo radi, kao i da pokušava da snizi rizike.
Saradnik Ekonomskog instituta Ivan Nikolić ocenio je da nacrt budžeta za 2011. godinu ne odgovara stvarnoj potrošnji i da se cilj koji je postavila NBS čini nemogućim. On je naglasio da je hrana značajna stavka koja utiče na inflaciju, ali da nije odlučujuća.
Učesnici današnjeg Pres kluba o tome šta utiče na inflaciju, složili su se da će u 2011. godini cena hrane na svetskom tržištu rasti i da će to desiti i u Srbiji. Prema njihovim ocenama, cena hrane u Srbiji mogla bi da se smanji većom domaćom proizvodnjom.
Guverner NBS Dejan Šoškić izjavio je ranije da centralna banaka ne menja cilj da inflacija u 2011. godini bude u okviru od 4,5 odsto, sa odstupanjem plus ili minus 1,5 odsto.
Prema njegovim rečima, inflacija će rasti u prva tri meseca iduće godine, ali će u narednim mesecima postepeno padati da bi do kraja godine bila u predviđenom okviru.

Ostale vestiArhiva