Zbog povećanja PDV-a skuplje je voće, a zbog akciza skuplje su cigarete. Poskupeli su slatkiši, mleko, sokovi, mineralna voda,ulje, hemija i kozmetika, gorivo i prevoz, komunalije.
Srbija se približava najgorim očekivanjima Narodne banke da će međugodišnja inflacija u martu premašiti i 14 odsto.
"Izazov leži u tome da se ne pojave šokovi na strani cena hrane i energenata, da rast regulisanih cena bude u okviru dogovorenog", kaže guverner Narodne banke Dejan Šoškić.
Da bi usporila rast cena i inflaciju do kraja godine svela na planiranih oko 4,5 odsto, Narodna banka je povećala osnovnu kamatu na dvanaest odsto i podigla obaveznu rezevu za banke.
Da bi se video efekat tih mera potrebno je da prođe tri do šest meseci, međutim bankari kažu da će zbog njih pre poskupeti krediti, nego što će se smanjiti inflacija ili stabilizovati kurs.

Monopol podstiče inflaciju
"Mere nisu najbolje zato što uzrok inflacije nije bila prekomerna tražnja, a ovim se pokušava zaustaviti tražnja za kreditima", kaže Slavica Pavlović iz Eurobanke EFG.
"Ove mere na indirektan i direktna način utiču na cenu izvora i logičan sled bi bio poskupljenje kredita. Da li će do toga doći, zavisi od individualne odluke svake banke", kaže Pavlović.
Stručnjaci kažu da je u Srbiji u pitanju inflacija troškova koju podstiče slabljenje dinara, velika zahvatanja države, pad produktivnosti, troškove preduzeća za otplatu kredita - što sve zajedno utiče na cene.
"Srpska privreda je u visokom stepenu monopolizovana, nema konkurencije i to je jedan od bitnih faktora zašto je inflacija na ovom nivou. Sa druge strane, pritisak povećanja cene hrane biće dugoročna tendencija", rekao je ekonomista Dragovan Milićević.
Zbog svega toga ekonomisti ne očekuju da inflacija u skorije vreme bude drastičnije oborena. Stručnjaci smatraju da će i ove godine premašiti deset odsto, u čemu će Srbija, nažalost, biti evropski rekorder.

Ostale vestiArhiva