BEOGRAD/NOVI SAD - Skoro sve što zaradimo potrošimo na hranu. Svakodnevno kupujem hleb i mleko i poneki narezak za doručak. Za ručak najčešće kuvam čorbice u koje umesto mesa stavim neku kost da zamiriše, a za večeru mesim uštipke, pržimo jaja ili mažemo paštetu. I opet mi hiljadu dinara dnevno najčešće ne pokriva troškove hrane. A gde su rashodi za struju, komunalije, pribor deci za školu... priča Milka J. (38), službenica iz Novog Sada, koja sa mužem i dvoje dece mesečno živi sa 50.000 dinara primanja.
Ovo je samo jedna u nizu priča koja se svakodnevno može čuti na temu kvaliteta života u Srbiji. U poslednje dve godine cene su nezadrživo rasle, a plate i penzije gubile na vrednosti. Samo u 2010. kupovna moć građana oslabila je za 25 odsto.
Kako stvari stoje, i pored odmrzavanja plata u javnom sektoru i penzija, bolje neće biti ni u 2011. Od početka ovog meseca poskupele su skoro sve životne namirnice, ali i sredstava za ličnu higijenu, kućna hemija, sokovi, voda, alkohol, konditori, cigarete, gorivo.
Cena mleka veća je za dva do četiri odsto, brašna za 15, ulja za 7,5 odsto, a šećera za osam do deset odsto. Od juče je skuplja i junetina čija je cena sa 595,90 dinara skočila na čak 646,90 dinara za kilogram.
- Pitam se da li su trgovci normalni. Ko će da kupuje po ovim cenama. Od moje penzije nemam ni za hleb i mleko. Sramota šta rade - kaže penzioner Mirko C. (70) iz Beograda.
Najbolji pokazatelj o tome koliko danas lošije živimo u odnosu na početak ekonomske krize je poređenje aktuelnih cena namirnica s onima od pre dve godine.
U januaru 2009. kilogram šećera koštao je 57,90 dinara, brašna 50,90, junetine 566,90 a krompira 24,90 dinara. Za litar ulja trebalo je izdvojiti 110,90, a za mleko 75,90 dinara. Ovih šest namirnica tada je koštalo 835,40 dinara, dok današnji račun iznosi 1.089 dinara. Ovome treba dodati da je vrednost dinara u odnosu na evro za poslednje dve godine oslabila za 10 dinara. A prosečna penzija u odnosu na januar 2009. porasla je za svega 504 dinara, a plata za 5.567 dinara.
Zbog toga ne treba da čude rezultati istraživanja agencije Gfk po kojima je od 42 evropske zemlje, Srbija po kupovnoj moći u 2010. bila tek na 34. mestu.
Aleksandar Stevanović, ekonomista iz Centra za slobodno tržište, kaže da nam ništa boje neće biti ni ove godine i da će standard građana stagnirati do januara 2012. Moguće je, kaže, da se zbog izbora koji bi mogli da se održe početkom sledeće godine u sistem upumpa određena suma novca od prodaje „Telekoma”, ali i to će biti poboljšanje na kratak rok.
Ekonomista Jurij Bajec ističe da bi kupovna moć građana ove godine mogla da bude za nijansu bolja nego lane jer je došlo do odmrzavanja plata i penzija. Uz to bi inflacija trebalo da se zadrži na ciljanom jednocifrenom nivou, a BDP bi trebalo da poraste na tri odsto.
- Verujem i da će kroz realizaciju prodaje „Telekoma” i drugih ugovorenih investicija poput „Fijata” doći do stabilizacije kursa, i da će rast nezaposlenosti biti zaustavljen - uveren je Bajec.
On dodaje da doprinos za poboljšanje standarda građana svakako treba da da i država i to tako što će se uhvatiti u koštac sa monopolima, što će omogućiti ulazak drugih trgovinskih lanaca na tržište i tako ojačati konkurenciju, i što će povesti ozbiljnu dugoročnu agrarnu politiku kako bi cene hrane bile dostupne svima.
- Znamo da stanovnici drugih većih zemalja za hranu izdvajaju od 15 do 20 odsto od svojih primanja, dok u Srbiji ta izdvajanja iznose više od 40 odsto. A bar nam hrana može biti jeftinija - ističe prof. dr Bajec.

Ostale vestiArhiva