- Još od drugog svetskog rata, kod nas su uobičajeni jezici francuski, engleski, ruski i nemački. Uvođenje jezika zavisi od spoljne i unutrašnje-političke situacije. Ukoliko je saradnja sa nekom državom veća, taj jezik je prisutniji. Na izbor jezika koji će se izučavati u školi utiču i mediji, pa su tako do sve veće potražnje za španskim i portugalskim jezikom dovele latinoameričke serije koje su se godinama emitovale na televiziji. Gotovo identična stvar se dogodila i sa turskim jezikom, takođe zbog popularne serije - kaže Vesna Fila, pomoćnik ministra prosvete za međunarodnu saradnju i razvoj.

Ona napominje da osim ova dva, uticaj ima i migraciona politika.

- U pojedinim krajevima, kao što je Homoljski kraj, stanovništvo godinama i generacijama odlazi u Nemačku. Tako u tom kraju postoji izuzetno interesovanje za učenjem nemačkog jezika, kako bi deca mogla da se pridruže roditeljima u Nemačkoj gde rade. Na kraju imamo i ekonomski faktor, koji je poslednjih godina presudan za povećano interesovanje za izučavanje kineskog, ali i ruskog jezika - navodi Fila.

Naša sagovornica precizira da, kada se odluči da se neki jezik uvede u školu, preko Kulturnog centra, Ambasade ili atašea za kulturu dođe se do predavača koji u eksperimentalnoj fazi postavi osnove za izučavanje jezika.

- Do uvođenja jezika u školama dolazi se i zahvaljujući međudržavnim sporazumima, na osnovu kojih, ako mi osnujemo neko odeljenje u našim školama, onda se i u toj državi, sa kojom se sklapa ugovor, izučava srpski jezik. Tako na univerzitetu u Pekingu postoji katedra za srpski jezik, gde predaje naš lektor. Sa njim rade asistenti, Kinezi koji su završili, diplomirali srpski jezik - precizira pomoćnica ministra.

Fila navodi da naša država ima potpisane međudržavne ugovore, između ostalog, sa Kinom, Rusijom, Kubom, Libijom, Meksikom, a u okviru tih ugovora se, pored uvođenja izučavanja jezika u školama, razmenjuju studenti, doktoranti, istraživači.

Uvođenje kineskog i japanskog jezika u Filološkoj gimnaziji odlično je iskustvo, kaže Alen Mimić sekretar škole.

- Ovi jezici se izučavaju duže od decenije u našoj gimnaziji. Đaci imaju nedeljno po pet časova kineskog, odnosno japanskog jezika, u zavisnosti za koje su se odeljenje opredelili. Ta odeljenja imaju po 12 đaka. Po dva profesora predaju, a reč je o našim ljudima koji su diplomirali na Filološkom fakultetu na ovim katedrama - kaže Mimić

Ostale vestiArhiva