BEOGRAD - Za nepunih godinu dana u Srbiji su poskupele sve životne namirnice. Najveći skok cena zabeležen je kod šećera, ulja, krompira i jabuka, koji su u odnosu na lane skuplji za više od 70 odsto. Ovoliki rast cena, kažu stručnjaci, posledica je povećanog izvoza do koga je došlo usled poskupljenja hrane u celom svetu, ali i trgovačkih i proizvođačkih monopola.
Objašnjenja proizvođača koja su se proteklih meseci mogla čuti na temu poskupljenja bila su pad dinara, poskupljenje energenata, ambalaže, sredstava za zaštitu bilja i stočne hrane, manjak stočnog fonda, loš rod, rast cena sirovina ali i skok cena hrane na svetskoj berzi.
Tako smo na kraju došli do toga da je u Srbiji, poznatoj kao zemlja hrane, krompir u proteklih godinu dana poskupeo za čak 96,98 odsto, da nam je ulje poskupelo za 75,88, šećer za 83,63, a jabuke za čak 73,21 odsto.
Milan Prostran, sekretar za agrar u Privrednoj komori Srbije, kaže da su poskupljenja hrane koja su nas zadesila u proteklih nekoliko meseci jednim delom opravdana, jer je od jula prošle godine do danas došlo do nezpamaćenog skoka cena osnovnih poljoprivredno-prehrambenih proizvoda u celom svetu. On kao primer navodi da je u julu prošle godine kilogram pšenice koštao 10, a danas je 29 dinara, da je šećer u julu po toni stajao 500, a danas je 900 dolara, i da je sličan rast cena zabeležen i kod suncokreta.
- Sa rastom cena na svetskoj pijaci povećala se tražnja za našom robom, zbog čega smo imali izvanredne rezultate u izvozu prehrambenih proizvoda. Vrednost izvoza hrane u prošloj godini bila je 2,24 milijarde dolara, a samo u Rusiju smo povećali izvoz za 100 odsto. Na rusko tržište najviše smo izvozili voće, pre svega jabuke, i povrće. Ove kulture inače su lane slabo rodile, pa je tražnja za njima bila ogromna. Proizvođači su s izvozom imali priliku da odlično zarade i to su iskoristili, zbog čega je do rasta hrane došlo i kod nas - kaže Prostran.
On dodaje da poskupljenja hrane nisu zaobišla nijednu zemlju u svetu, s tim što u mnogim državama cenovni rast nije bio izražen kao kod nas, jer osim što svojim farmerima daju i po 15 puta veće subvencije nego što ih daje Srbija, te države subvencionišu i svoju prehrambenu industriju.
Goran Papović, predsednik Nacionalne organizacije potrošača Srbije, kaže da ovolikog rasta cena hrane ne bi bilo da je država ograničila marže i stala na put proizvođačkim i trgovačkim monopolima.
- Stvar je u tome što su i trgovci i proizvođači navikli da po jednom proizvodu zarađuju od 50 do 100 odsto. Pa tako proizvođači podignu svoju cenu, a na to se ugrade trgovci i veletrgovci. Zvanična trgovačka marža na osnovne životne namirnice iznosi od 15 do 20, a veletrgovačka 30 odsto, što znači da pola cene jednog proizvoda čine ti troškovi. A gde su prikrivene marže koje uzimaju trgovci, poput naplaćivanja ulaska robe u objekat, pozicioniranja proizvoda i sl. koje se nigde ne oporezuju. Država na sve to zatvara oči jer nekome valjda takvo stanje odgovara - kaže Papović. Ulje je poskupelo 76, šećer 84 odsto.

Stopa inflacije u 2010.

Hrvatska 1,5%
Nemačka 1,7%
Slovenija 1,9%
Austrija 2,1%
BiH 2,5%
Bugarska 2,5%
Velika Britanija 2,9%
Kina 3,3%
Mađarska 4,3%
Estonija 4,5%
Crna Gora 6.5%
Rumunija 7,9%
Srbija 10,3%
Ukrajina 16,6%

* Stopa inflacije oktobardecembar 2010, prema dostupnim podacima

Ostale vestiArhiva