Uključujući i dve kosovske banke, danas u Srbiji posluje 37 banaka što je gotovo tri puta manje nego početkom 2001. godine kada ih je bilo čak 90. Prema analizi „Kvartalnog monitora“, časopisa Fonda za razvoj ekonomske nauke (FREN), najbolju poziciju imaju strane banke koje su na srpsko tržište ušle putem grinfild investicija, a ne kupovinom neke domaće banke.

Reč je o bankama koje su u Srbiju došle „na vreme“, to jest dovoljno rano da bi se dobro pozicionirale i s vremenom povećavale svoj značaj. U kratkom periodu ovih šest banaka („Rajfajzen“, „Sosijete ženeral“, „Hipo Alpe-Adrija“, HVB, „Prokredit“ i „Nacionalna banka Grčke“) povećale su svoj tržišni udeo, odnosno učešće u ukupnoj bilansnoj sumi srpskog bankarskog sistema, sa 19,8 odsto krajem 2003. na 40,7 odsto u martu ove godine.

Od početka tranzicije u Srbiju je ušlo 17 stranih banaka, a banke sa većinskim stranim kapitalom danas drže preko dve trećine ukupne bankarske aktive s tendencijom daljeg vrtoglavog rasta.

Od stranih banaka koje su na naše tržište stigle kupovinom neke domaće banke, analitičari FREN-a izdvajaju „Banku Intesa“ koja je kupila „Delta banku“ i „Kredi agrikol grupu“ koja je kupila „Meridijan banku“. Ocena je da „Banka Intesa“ od pojavljivanja u Srbiji nije napravila značajnije promene u bilansu „Delta banke“, te je još rano govoriti o njenoj strategiji. Slično je i sa „Kredi agrikolom“ iako se, od momenta preuzimanja „Meridijan banke“, plasmani i obaveze ove banke značajno povećavaju.

Zajednička karakteristika 12 banaka koje su u većinskom državnom vlasništvu jeste da ne uspevaju da održe korak sa konkurencijom. Izuzetak su dve banke - „Komercijalna banka“, koja dosta uspešno parira stranim bankama, i „Vojvođanska banka“, koja je trenutno u procesu privatizacije.

Ostatak bankarskog sistema Srbije čini sedam banaka u većinskom privatnom vlasništvu domaćih fizičkih i pravnih lica. Ove banke jedva održavaju skromno učešće na tržištu, te je zaključak da njihovo poslovanje nije konkurentno. Tim pre što je čak 40 odsto njihove bilansne sume koncentrisano u jednoj od njih - AIK banci.

Posle pet godina intenzivnog restrukturiranja i privatizacije bankarskog sektora, generalni je zaključak analize, banke u domaćem vlasništvu sve teže odolevaju konkurenciji stranih banaka.

Ostale vestiArhiva