Od donošenja Zakona o privatizaciji 2001. godine nove vlasnike je dobilo 2.300 preduzeća, a godišnje je privatizovano u proseku 200 do 300 firmi. Rekord je zabeležen 2003, kada je privatizovano čak 600 firmi ili u proseku skoro dve dnevno. Prošlogodišnji rezultat od 25 privatizovanih preduzeća daleko je od tog proseka, ali je jasno da će po rezultatima privatizacije ova godina biti najlošija do sada. U opštinama i gradovima Srbije nije prodato ukupno 626 preduzeća. Oko 200 preduzeća neće biti privatizovana - poput vodoprivrednih preduzeća, zaštitnih radionica, podržavljenih firmi.
Što zbog krize, što zbog činjenice da je već sve što vredi prodato, u Agenciji ne očekuju značajnije prihode od prodaje društvenih firmi.
- Sva društvena preduzeća su makar jednom ponuđena na prodaju, ali kupaca u ovom trenutku očigledno nema - kaže Dušan Belanović, direktor sektora za komunikacije u Agenciji za privatizaciju. Ponekad nije stvar u tome da firma nije dobra, već je problem što nema dogovora oko cene, kao što je recimo slučaj “Beogradskog sajma”. Zato je Agencija u saradnji sa Ministarstvom ekonomije i regionalnog razvoja i SIEPA počela da primenjuju nove forme privatizacije.
- To se najviše odnosi na strateška partnerstva. Neke neuspešne privatizacije uspeli smo da pretvorimo u uspešne priče kao što su primeri Fabrike hartije Beograd, investicije “Jura” korporacije u fabrici “Zastava elektro” u Rači ili “Benetona”, koji bi uskoro trebalo da preporodi “Niteks” iz Niša. Kroz postupak restrukturiranja obezbeđujemo da se neki strateški investitor zainteresuje kupovinom nekog dela imovine - objašnjava on.
Profesor Ekonomskog fakulteta Ljubodrag Savić uveren je da nijedna firma posle poništene privatizacije nema svetlu budućnost.
- Te su firme u međuvremenu uništene, pokidane su im ranije tržišne veze, najbolji kadrovi su otišli u penziju, a vlasnik je obično izvlačio kapital i prodavao opremu. Sada mogu da se prodaju jedino preduzeća iza kojih stoji država, kao što je “Niteks”. Svi drugi su bez patronata države u teškoj situaciji, uključujući i firme koje raspolažu značajnim površinama zemljišta, kao što je recimo PIK „Bečej” - kaže Savić.
Ekonomista Milan Parivodić slaže se da u Srbiji ima mnogo firmi koje su realno propale.
- Objekti i radnici tih firmi mogu da se iskoriste za novu industrijalizaciju kroz braunfild investicije sa novim mašinama i mlađim ljudima. Srbija sigurno ima oko 50 preduzeća koja tako mogu da se rehabilituju. Problem je u tome što Srbija ne šalje dobre poruke u smislu monetarne i ekonomske stabilnosti - kaže Parivodić i dodaje da je 2011. moguća prodaja „Jata“, koji će verovatno da izađe na tender u prvih 10 dana juna.

Ostale vestiArhiva