- Da bi građani bili svesni koliko je zapravo zaduživanje države, možda je najbolje poređenje sa cenom koju smo tražili za većinsko vlasništvo u Telekomu - kaže Nikolić.
Na jučerašnjoj aukciji prodato je 58,9 odsto ponuđenih trogodišnjih državnih evro obveznica ukupne nominalne vrednosti 58.890.000 evra po stopi prinosa od pet odsto godišnje, a na naplatu dospevaju 1. juna 2014. godine. Isplata kupona je polugodišnja. Već sutra država će ponuditi na prodaju i obveznice u vrednosti od 102 miliona evra koje nisu prodate sredinom februara. Tako da će se ove nedelje zadužiti za dodatnih 160 miliona evra.
- Najpametnije bi bilo da štedimo više jer se tako brže smanjuje deficit i potreba za zaduživanjem. Svaka aktivnost usmerena na finansiranje deficita i ranije i sada pravila je problem. Kada imate veću potrošnju države, sledi inflacija. S druge strane, kakav god da izmislite mehanizam finansiranja deficita, on stvara problem u pogledu kursa, što je i sada slučaj sa emitovanjem evro i dinarskih obveznica - objašnjava naš sagovornik.
Kako to u praksi izgleda? Kada država emituje obveznice bilo u dinarima ili u evrima, to ima za posledicu jačanje dinara. Problem je, međutim, u tome što je jačanje domaće valute na ovaj način bez efekata na stabilizaciju cena, pa čak i na njihov pad.
- Sve to na kraju plaća izvozni sektor. I proces je vrlo nepovoljan pošto da bi država izmirila obaveze i namirila budžetske korisnike, bilo da su oni zaposleni ili penzioneri, to radi na veliku štetu izvoznog sektora. On je u prošlom periodu imao neku korist od prilagođavanja platnog bilansa, koja se ogledala u depresijaciji valute. Sada je drugačije, da li zbog predizborne kampanje? Pretpostavljam da zbog toga država dopušta da se ceo proces tako odigrava - ukazuje Ivan Nikolić.
Prva aukcija državnih zapisa izraženih u evrima održana je 9. februara, kada je prodato svih 200.000 hartija ukupne nominalne vrednosti 200 miliona evra. Ti pedesettronedeljni zapisi su prodati po godišnjoj kamatnoj stopi od 4,48 odsto. Posle toga, 14. februara, održana je aukcija petnaestogodišnjih kuponskih obveznica u evrima ukupne nominalne vrednosti 200 miliona evra. Na toj aukciji prodato je 48,69 odsto emisije sa godišnjim kuponom od 5,85 odsto, pa je uprava za 1. jun zakazala reotvaranje, gde će ponuditi preostale evro obveznice ukupne vrednosti 102,64 miliona evra.

Ostale vestiArhiva