On dodaje da „giljotina propisa“ nije sprovedena do kraja, pa izdavanje dozvola i administracija koče poslovanje.

Šta je najveći problem srpskog tržišta telekomunikacija?
- Srpsko tržište zaostaje dve do tri godine za tržištima suseda, pre svega za Bugarskom, Rumunijom i Grčkom.

To su sve članice EU.
- Tačno. Međutim, radio sam u Bugarskoj, pa znam da se njihovo tržište brže razvijalo i pre nego što su pristupili EU.
Vaša matična kompanija Telekom Austrija ponudila je 1,1 milijardu evra za 51 odsto Telekoma Srbija. Kako komentarišete propali tender?
- Pretpostavljam da niko zbog toga nije srećan, ali to jeste jedan od mogućih rezultata poslovnih pregovora. Na osnovu procene za koje vreme bi uloženi novac mogao da se vrati, izračunate vrednosti tržišta, njegovog potencijala, cena od 1,4 milijarde evra nije bila prihvatljiva za Telekom Austrija.
U narednih nekoliko godina planirate da duplirate tržišni udeo u Srbiji od 14 odsto. Da li je to realno?
Realno je da povećamo tržišno učešće jer kompanija iz godine u godinu raste. Da li će to biti udvostručenje ili utrostručenje udela, o tome će odlučivati tržište.

Snažna motivacija
Uskoro će korisnici u Srbiji moći da pređu u drugu mrežu i da zadrže stari broj. Kako će to uticati na biznis?
Korisnici traba da imaju pravo da odaberu operatora, i to ne na osnovu broja, nego na osnovu kvaliteta i cene usluga. Nadamo se da će prenosivost broja biti moguća od 1. jula, kao što je Ratel najavio. Vip mobajl je tehnički spreman, a problematične su još neke procedure za čije poboljšanje ćemo se zalagati tokom primene usluge. Ovo je snažna motivacija za sve operatore da čuju koji su zahtevi tržišta i da u skladu s tim ponude nove usluge.

Ostale vestiArhiva