Prodavala je svoju robu i u Japanu i Kanadi, izvoz je dostigao nekoliko miliona dolara, a zapošljavala je više stotina radnika.

Ovo se dešava u državi koja je početkom ove godine izvoz proglasila osnovom novog postkriznog modela privrednog rasta.

Čak tri petine našeg izvoza čine primarni proizvodi kao što su kukuruz, maline, šećer i proizvodi od osnovnih metala. Neki stručnjaci u šali kažu da je i pre oko 100 godina Srbija imala sličnu izvoznu strukturu - voće, kukuruz, soljeno meso.

Zato onda ne čudi što Srbija po glavi stanovnika od zemalja regiona ima veći izvoz samo od Albanije? Ili što obećanja političara i ministara da nam je izvoz najvažniji ostaju samo to! Sve jake ekonomije imaju veliki izvoz jer se tako dobijaju sredstva za jačanje domaće privrede. Priliv novca stabilizuje kurs, povećava investicije, otvara radna mesta, blagotvorno deluje na većinu kretanja u privredi.

Vlasnica firme sa početka teksta ne želi da joj se spominje ime jer je posle istupa u javnosti i počeo najveći deo problema. Ne želi da o tome konkretno priča i nezvanično jer bi se sve prepopoznalo i moglo da pogorša poziciju, a blizu je da oporavi firmu. Navodi da osim pasivne pomoći države, kroz dostupnost informacija, država mora izvoznicima da pomogne i konkretnije.

"Ne tražimo milostinju. U Srbiji ima dosta dobrih firmi, izvoznika, sa odličnim znanjem, osvojenim tržištima, dobrim proizvodima, ali im treba da ih neko pogura, najčešće povoljnim finansiranjem", dodaje ona, i kaže da bi vrlo lako mogla da obezbedi posao za više od dve hiljade ljudi, što u svojim pogonima, što kroz kooperaciju.

Da li ih zabrinjavaju loši izvozni rezultati i šta rade da se poboljšaju pitali smo nadležne u Ministarstvu ekonomije, na čijem čelu je Nebojša Čirić. Podsetili smo ih na najnoviji podatak da je izvoz u julu u odnosu na jun manji 2,7 odsto, a oni su odgovorili da trenutno mogu da nam pošalju samo statističke podatke.

Ostale vestiArhiva