Liberalizacija, kojom je ukinuta uredba o određivanju maksimalnih cena i zabrana uvoza derivata, nije donela veća pojeftinjenja jer su zahvatanja države preko poreza i akcize najviša u regionu, cena nafte je viša nego prošle godine, a i konkurencija ne funkcioniše kako se očekivalo.
Aleksandar Mileusnić, predstavnik Udruženja naftnih kompanija Srbije, naveo je da je slobodno formiranje cena pojeftinilo gorivo i nateralo kompanije da se nadmeću za naklonost potrošača marketinškim akcijama.
- Veći pad cena nije bio moguć jer su početkom godine povećane akcize, a i sirova nafta je na svetskim berzama ove godine skuplja nego prošle - naveo je Mileusnić na okruglom stolu „Tržište naftnih derivata - osam meseci posle liberalizacije” u organizaciji internet portala Balkanmagazin.
Od cene litra dizela država preko akciza i PDV-a uzme 44 odsto, a kod benzina 53 procenta. Po tome je Srbija lider u regionu.

Država nije mislila na potrošače
Sokolović smatra da je nezgrapna komunikacija države s Evropskom unijom u vezi s akcizama skupo koštala građane.
- Država je izjednačila akcize, pa je veće namete dobilo i manje kvalitetno gorivo. Namera je bila da se koristi kvalitetnije gorivo, ali podaci o potrošnji govore da se to nije desilo jer ono ne znači puno većini potrošača koji imaju automobile stare 13-15 godina. Država nije mislila na građane koji su jedini oštećeni višim cenama goriva koje najviše koriste - zaključio je Sokolović.
Slobodan Sokolović, generalni sekretar Nacionalnog naftnog komiteta Srbije, člana Svetskog naftnog saveta, naveo je da su informacije o dešavanjima na tržištu, obimu uvoza, prodaji, finansijskim rezultatima kompanija, nepouzdani i nedostupni javnosti, što zbunjuje građane.
- Osim NIS-a niko javno ne objavljuje finansijske izveštaje, na osnovu čega bi se mogli analizirati nivoi cena i investicije - naveo je Sokolović.
Nedostatak podataka o tržištu Srbije, prema rečima Nikolasa Petrija, zamenika generalnog direktora NIS „Gasprom njefta”, odbija investitore. U javnosti se, kako je naveo, dosta govori o ceni i kvalitetu goriva, što je dobro, ali trebalo bi da svi obrate više pažnje na ekologiju i energetsku sigurnost.
Petri je naveo da su marže u Srbiji od osam do 10 evrocenti po litru, kao i da su veće od okruženja. U Bugarskoj su, kako je rekao, oko 13 evrocenti.
- Naša prognoza je da će marže u Srbiji narednih godina biti od osam do 12 evrocenti - rekao je Petri.
Potrošnja goriva je od početka godine manja tri odsto, po čemu je Srbija slična zemljama EU.

Ostale vestiArhiva