Prodavci tvrde da su za sve krivi uvoznici, koji koriste otvaranje tržišta da formiraju cenu kako hoće, iako ne postoji nijedan realan razlog da gorivo poskupi. Ovog puta, za razliku od prethodnih poskupljenja, a bilo ih je mnogo od početka godine, na nekim pumpama su povećane cene samo benzina, na nekima samo dizela, a negde i obe vrste goriva. Najprodavaniji benzin BMB 95 sada košta 134-135 dinara, dok je na pumpama NIS-a 132,50 (podaci se odnose na Beograd, dok je, na primer, na autoputevima gorivo skuplje). Dizel D2 u proseku košta 127 dinara po litru. Gotovo svi vlasnici benzinskih stanica optužuju uvoznički lobi u Srbiji, koji, kako kažu, koristi otvoreno tržište da diktira cene. "Nafta je početkom godine koštala oko 100 dolara za barel, a sada je manje od 90 dolara. Nema nikakvog razloga što gorivo nije pojeftinilo, jer su dažbine i dalje iste, dok je, kao što rekoh, cena nafte u padu. Uvoznici najviše pljačkaju potrošače u ovoj zemlji i za to su najzaslužnije uredbe bivšeg ministarstva energetike. Zbog njih samo jedna mala grupa uvoznika ispunjava uslove za uvoz, pa svi ostali kupuju od njih", navodi Milan Rakić iz Udruženja vlasnika benzinskih stanica. Predsednik Udruženja benzinskih stanica Miroslav Velicki kaže i da im uvoznici daju veoma niske marže koje su na granici isplativosti. "Šest-sedam kompanija koje se bave uvozom nafte podigle su nam veleprodajne cene od dinar do dva. A dali su mi na domaćem benzinu maržu od svega četiri dinara po litru, što nije dovoljno ni da pokrijem troškove radnika i održavanja pumpe", kaže on. U Udruženju naftnih kompanija, koje okuplja i neke uvoznike, tvrde da cene ne zavise samo od vrednosti sirove nafte, već i lokacije pumpe i aktivnosti konkurencije. U NIS-u, istovremeno, kažu da oni nisu menjali cene goriva na svojim pumpama i da se trude da one ostanu na nivou u okruženju.

Ostale vestiArhiva