Istovremeno je na Britanska Devičanska Ostrva, te Linhenštajn i Panamu, otišlo stotinak miliona evra, pokazuju analize Narodne banke Srbije.
Prema podacima međunarodnih finansijskih institucija, danas u svetu postoji na desetine of-šor zona, a među najpoznatijim zemljama poreskim rajevima su Lihtenštajn, Kipar i Luksemburg. Ne zaostaju ni Britanska Devičanska Ostrva, a of-šor zona ima i u Latinskoj Americi i Aziji, gde su najpoznatiji Hongkong i Makao.
Prema najnovijiim podacima Agencije za privredne registre, najviše preduzeća je registrovano na Kipru. U ovoj of-šor zoni je 667 privrednih subjekata koji posluju u Srbiji, a čiji je bar jedan osnivač sa Kipra. Na Britanskim Devičanskim Ostrvima ih ima 156, a u Luksemburgu 79.
Na Kipru su registrovane čak i dve preduzetničke radnje koje posluju u našoj zemlji.
Najpoznatija firma, čiji je osnivač registrovan u ovoj zemlji, jeste “Delta maksi”, kompanija koju je Miroslav Mišković prodao belgijskom “Delezu”. U Holandiji je registrovana firma “Laderna” čiji je vlasnik Milan Beko. U Srbiji takođe ima i firmi koje su kupila preduzeća i investicioni fondovi koji su registrovani u of-šor zonama. Vlasnik kompanije “Knjaz Miloš” recimo je firma “Clates Holding” iz Holandije, a ranije je mesnu industriju “Karneks” iz Vrbasa kupio investicioni fond “Midland” sa Britanskih Kanarskih Ostrva..
Of-šor kompanije su, prema rečima ekonomista, potpuno legalan način poslovanja, na osnovu kojeg vlasnici registruju preduzeća u zemljama gde postoje poreske olakšice i gde su niski troškovi registracije.
- Suština of-šora je da se otkloni plaćanje raznih vrsta poreza i da se preko „iznajmljenih” vlasnika i direktora prikrije identitet i imovina stvarnih vlasnika - kaže naš dobro upućeni sagovnik.
U Poreskoj upravi kažu za “Blic” da vlasnik firme registrovane u of-šor zoni, pri njenoj prodaji, ne plaća porez na kapitalnu dobit od 20 odsto. Takođe, ako knjiži profit u of-šor zoni, vlasnik tamo može da isplati i dividendu i ponovo izbegne oporezivanje od 20 odsto.
S druge strane, osnivanje i održavanje kompanije na Kipru stručnjaci procenjuju na oko 10.000 evra. Plaćaju se usluge oko održavanja kompanije, naknada direktorima i sekretaru kompanije. Koštaju i lokalne usluge vođenja knjiga i sačinjavanja godišnjih finansijskih obračuna. Propisana je i obaveza revizije tih obračuna. Nisu jeftine ni bankarske usluge, a nadasve povremena putovanja na Kipar i nazad.
Ekonomista Ljubomir Madžar kaže da of-šor poslovanje postoji u celom svetu.
- Privreda, takođe, može da uspe samo ako ima slobodu da investira kako i gde hoće. Of-šor poslovanje je i način na koji opstaje naša ekonomska politika. Ako, recimo, politika, privredi ugrožava opstanak, onda bi privrednici trebalo da imaju alternativu da sa svojim kapitalom rade šta hoće - kaže Madžar za “Blic”.
Poslovanje u of-šor zonama je uobičajena praksa i u regionu, mada se o ovakvim transakcijama, recimo u Republici Srpskoj, manje zna nego u Srbiji. Miodrag Jandić, predsednik Komisije za hartije od vrednosti u RS, kaže za “Blic” da se vlasnici preduzeća najčešće kriju iza kastodi računa banaka.
- Praktično, imate da je vlasnik neke firme Hipo kastodi račun, a nemoguće je otkriti ko iza njega stoji. Ovakvih slučajeva je mnogo više nego onih gde se zna ko je imenom i prezimenom vlasnik firme registrovane u of-šor zoni. O tome se malo i priča, javnosti je možda najpoznatiji slučaj biznismena Aleksandra Hrkača koji je, mislim, registrovao firmu na Bermudskim ostrvima - kaže Jandrić za “Blic”.

Ostale vestiArhiva