SRBIJA se sve više zadužuje, a na čak 2,7 milijardi evra investicionih zajmova uhvatila se paučina. Prema poslednjim raspoloživim podacima NBS, u periodu od decembra 2000. godine do kraja avgusta 2011. godine, Srbiji je odobreno oko 5,36 milijardi evra u okviru novih projektnih zajmova, od čega je iskorišćeno oko 2,617 milijardi evra. Objašnjenje za ove porazne podatke - nema projekata. Sredstva ovih zajmova korišćena su za različite infrastrukturne projekte, kojima se finansira izgradnja i rehabilitacija puteva, železnice, energetskog sektora, lokalne samouprave, kao i za projekte za razvoj finansijskog sektora, sektora malih i srednjih preduzeća, sektora zdravstva, školstva i zapošljavanja - kažu u NBS. - Većinu ovih zajmova odobrile su međunarodne finansijske organizacije, inostrane vlade (Italija, Francuska, Poljska, Kina, Nemačka, Kanada) i njihove razvojne banke. Svi projektni zajmovi, u zavisnosti od obima investicije, a prema odredbama zaključenih međunarodnih ugovora, imaju određene rokove za realizaciju projekata koji se finansiraju sredstvima zajma. Evropska banka za obnovu i razvoj odobrila je Srbiji oko dve milijarde evra, od čega je više od polovine otišlo za infrastrukturu i javni sektor, a ostatak u privatni sektor - kaže za „Novosti“ Miljan Ždrale iz EBRD. - Mnogo bolja su nam iskustva sa ulaganjem u privatni sektor, jer tu je apsorpcija sredstava mnogo brža. Mislim da se javni projekti slabije koriste. Prođe dosta vremena od sklapanja ugovora do implementacije, što je rezultat nespremnosti projekata. To dovodi do situacije u kojoj se prevremeno potpišu neki ugovori. Oni definitivno koštaju državu, jer postoji provizija za rezervisanje sredstava ako se ne koriste. Drugi problem je što postoji višeslojni menadžment u državnim firmama ili institucijama. Pritom, i kada se završi potpisivanje ugovora, nema dovoljno školovanih ljudi koji bi sprovodili projekte. Nemate ih dovoljno ili ih nemate svugde. Prošlo je skoro dve godine od načelnog dogovora o ruskoj milijardi dolara kredita. Do sada je povučeno samo 200 miliona, i to za podršku budžetu. Četiri petine kredita, namenjene ulaganjima u infrastrukturu, tek će početi da se koriste. Nevezano za tu potencijalnu kreditnu liniju, mi imamo problem nedostatka projekata - ističe Nebojša Ćirić, ministar ekonomije. - Imamo veliki broj kvalitetnih projekata, ali ako je reč, primera radi, o projektu pruge, morate da imate potpunu dokumentaciju. Niko neće da finansira ideje. Od kredita se nije odustalo, nadležne službe rade na projektima. LOŠA je vest da se međunarodni krediti za infrastrukturne projekte ne koriste, jer su presudni za kratkoročnu privrednu aktivnost, zapošljavanje ljudi i rast - smatra Pavle Petrović, predsednik Fiskalnog saveta. - To se dešava tokom celog perioda ove vlade od 2008. godine.

Ostale vestiArhiva