ZBOG nasilja u porodici država godišnje iz budžeta potroši minimalno između 204,8 i 535,9 miliona dinara. Ovo je pokazalo poslednje istraživanje Autonomnog ženskog centra, prvo ove vrste u Srbiji.

U minimalne troškove uključeni su izdaci zaposlenih u policiji, pravosuđu, sistemu socijalne i zdravstvene zaštite. Najveća davanja imaju centri za socijalni rad (94.862.046 - 168.375.570 dinara), policija (71.458.834 - 265.236.353 dinara), sudstvo (24.833.900 - 76.802.899 dinara) i tužilaštvo (5.519.304 - 17.385.257 dinara), dok su troškovi zdravstva procenjeni na 8.112.914.

U izdatke policije spadaju korišćenje vozila, angažovanje timova za hitne slučajeve, ispitivanja, obuke, prikupljanje dokaza, razgovori sa svedocima, kriminalna istraga, forenzičke usluge. Pravosuđe ima izdatke vezane za plaćanje advokata, pripreme za suđenje, vreme koje su utrošili sudija, porotnici, svedoci, vreme provedeno u pritvoru i zatvoru, terapije...

Direktni troškovi zdravstva uključuju rad lekara, negu u klinikama, angažovanje službi hitne pomoći, usluge pshioterapeuta, fizijatara, zubara, lekove, hranu. Tu je i finansiranje usluga skloništa, SOS linija i službi savetovanja, kućne posete, usluge namenjene deci, terapeutske grupe, materijalna pomoć žrtvama nasilja.

Ali, kako kažu u AŽC, ovo je samo vrh ledenog brega, jer u procene nisu uključeni izdaci sigurnih ženskih kuća, niti Ministarstva rada za pripremu i sprovođenje politike za borbu protiv nasilja. Takođe, nisu uključeni ni izdaci koje snosi sama žrtva, a koji su i do 200 puta veći.

- Troškovi emocionalnog bola i patnje žrtava su nemerljivi, ali ako bismo primenili svetske kriterijume za izračunavanje, oni bi iznosili do četiri milijarde dinara godišnje za samo jednu godinu - kažu u Autonomnom ženskom centru.

Zato će od ponedeljka AŽC početi sa akcijom osnivanja fonda za poboljšanje položaja žena.

- Ideja je da se formiraju fondovi na lokalnom i nacionalnom nivou, sa posebnim akcentom na suzbijanje nasilja u porodici, ekonomsko osnaživanje, zaštitu zdravlja, unapređenje obrazovanja i učešće žena u javnom životu. Pare iz fondova koristile bi se za konkretne stvari, kao što su, recimo, kupovina mamografa ili podrška romskim devojčicama da ne napuštaju školu - kaže Bogdana Macanović, direktorka AŽC.

Ostale vestiArhiva