Ove godine, Narodna banka Srbije apeluje na banke da ne povećavaju kamate u Nedelji štednje, jer bi posledica većih kamata na depozite bila i veća interesna stopa na kredite i tom povodom guverner Dejan Šoškić je u petak održao sastanak na kojem im je preneo svoje sugestije.
Šoškić je na tom sastanku ukazao da bi zadržavanje kamata za depozite na tekućem nivou i za banke bila dobra odluka, jer ih očekuju veći troškovi zbog primene Zakona o zaštiti korisnika finansijskih usluga, ali i da, usled globalne krize, mogu da računaju sa većom cenom za strane izvore finansiranja.
Neke velike banke, poput EFG Eurobanke i Banke Inteza, već su saopštile da su pažljivo razmotrile sugestije guvernera NBS i da će ih poslušati, ali se ipak većina banaka još uvek ne izjašnjava o tome.
Dinarska štednja u ovom trenutku, na srpskom bankarskom tržištu, ponovo isplativija od štednje u evrima, bez obzira što i dalje postoji rizik od promene kursa.

Istorijat Dana štednje
Svetski dan štednje ustanovljen je 31. oktobra 1925. godina na skupu bankara iz 25 zemalja u Milanu, kada je osnovan Međunarodni institut za štednju. Istovremeno je ustanovljen Svetski dan štednje koji od tada, na razne načine, obeležavaju pre svega banke.
Međutim, imajući u vidu dvostruko višu kamatnu stopu u odnosu na štednju u evrima i činjenicu da se na ostvarenu kamatu po osnovu dinarske štednje ne plaća porez, nameće se jasan zaključak da je dinarska štednja atraktivnija.
Uz te prednosti, dinarska štednja umanjuje i potrebu za konverzijom deviza, što je dodatni trošak od od dva do četiri procenta, a ne treba zaboraviti državne garancije za dinarsku štednju u protivvrednosti 50.000 evra, što ovu vrstu ulaganja čini skoro potpuno bez rizika.
Bez obzira na deklarativna zalaganja i obećanja banaka, koje su dale ove nedelje guverneru NBS, za očekivati je da će bar neke od njih jednokratno povećati kamate na depozite u Nedelji štednje.
Neki domaći analitičari prognoziraju da će se ponudjene kamate na depozite oročene u evrima, na rok od šest meseci, kretati od tri do šest odsto, do 12 meseci izmedju 5,5 i 8,5 odsto, dok se za orocecnje na više od 12 meseci očekuje godišnja kamata od sedam do devet odsto.

Ostale vestiArhiva