Izmena pravila poslovanja značiće da na 100.000 evra depozita klijenta, banka mora, kao obaveznu rezervu, na poseban račun da izdvoji 25 odsto. To, prema tvrdnji Srđana Cekića, predsednika IO Poštanske štedionice, znači i da će prosečna kamata na štednju u Srbiji morati da se poveća sa sadašnjih pet, na oko 6,5 odsto, prenose Novosti. S druge strane, prinuđena je da poveća i kamatu na kredite za isti iznos rezervisanja, da bi došla na takozvanu nultu kamatu, tvrdi Cekić. Na tu cenu banka dodaje rizik s kojim posluje, maržu za pokrivanje svojih troškova, što utiče na povećanje kamate na plasmane. Generalno, na visinu kamatnih stopa u Srbiji utiče nivo kamata na štednju i depozite preduzeća, obavezna rezerva i rizik. Kada se to povećava, poskupljuju i krediti. Kako za „Novosti“ kaže Zoran Petrović, zamenik predsednika IO Rajfajzen banke, povećanje obavezne rezerve imaće negativan uticaj na poslovanje banaka. S obzirom na to da NBS imobiliše 2,5 milijarde, mogla bi da na taj novac odobri bankama i neku kamatu, kao što je to slučaj u drugim zemljama, kaže Petrović. Odbor za bankarstvo Privredne komore Srbije predložio je, inače, smanjenje obavezne rezerve banaka za kredite odobrene privredi za finansiranje proizvodnje, izvoza i pripreme izvoza, a sve kako bi se povećala likvidnost i podstakao privredni rast.

Ostale vestiArhiva