Reč je o "lastama”, dvosedim klipnim vazduhoplovima za obuku, koje će uskoro biti isporučene Vojsci Srbije. Direktor Utva avio-industrije Tomislav Bjelogrlić kaže da je projekat "lasta” spasao ovu kompaniju koja je 2008. godine bila pred stečajem. Tada je sklopljen ugovor sa Irakom o proizvodnji 20 "lasta 95N” koje su kamionima prevožene u Niš a odatle, rasklopljene, transportnim avionom na odredište. "U međuvremenu je Vojska Srbije naručila 15 'lasta' koje se upravo proizvode. Verujemo da će se pojaviti i drugi kupci. Fabrika će uskoro biti 99 odsto u državnom vlasništvu. Ako bude razumevanja, u smislu da se obnovi tehnologija, mogli bismo se boriti da kao kooperanti sarađujemo sa vodećim firmama iz ove oblasti", kaže Bjelogrlić. On podseća na iskustvo Utve u proizvodnji komponenti za Erbas, kargo vrata za izraelske "boinge 747”, pa i jednog dela (takozvani prsten) za francuski svemirski program – raketu Arijana. Malo je država u svetu koje samostalno konstruišu i proizvode avione, a uspeh je utoliko veći ako se zna da Srbija, generalno gledano, ima problem sa malom proizvodnjom. Zbog pokretanja proizvodnje "laste” u Utvi posao je dobilo 180 radnika, tako da ih je danas ukupno oko 350. Vojislav Dević, rukovodilac projekta Lasta i načelnik Odeljenja proračuna aerodinamike u Vojnotehničkom institutu, veruje da će "pomenute osobine i pristupačna cena u odnosu na konkurenciju, kao i pozitivna iskustva iz Iraka, obezbediti nove narudžbine i tako sačuvati tradiciju konstruisanja i proizvodnje aviona u Srbiji". "Lastu" pokreće američki motor "lajkoming”, i to u dve verzije koje avionu daju 300 i 315 KS što je dovoljno za akrobatsko letenje vazduhoplova koji može da izdrži odgovarajuća opterećenja strukture. Maksimalna brzina aviona u horizontalnom letu je 320, a najveća dozvoljena 390 kilometara na čas, plafon leta je 6.000 metara a u vazduhu može da ostane dva i po sata. "Lasta” može da poleće i sa travnate piste, dovoljno joj je manje od 300 metara.

Ostale vestiArhiva