NI posle četiri godine istraga o tome šta se desilo sa prevarenim kupcima stanova u beogradskom naselju Višnjička banja nije stigla do optužnice. Po rečima Andreja Lazića, jednog od oštećenih, i ujedno predsednika udruženja prevarenih građana, investitor Milan Jeremić, za kojim je izdata i poternica, oštetio je najmanje 180 ljudi, a vrednost prevare veća je od 20 miliona evra. U Ulici Slanački put 131 on je prodao 115 stanova, neke po više puta. Stanovi nikad nisu završeni. Inspekcija je zabranila korišćenje zgrade, ali su se oni najbrži uselili u objekat opasan po okolinu i počeli da završavaju stanove sami - kaže Lazić, i dodaje da je, po saznanjima ovog udruženja, u prevaru bilo uključeno 33 ljudi, među kojima i agenti za nekretnine. Kupci su bili iz cele Srbije. Mnogi nisu prijavili prevaru, neki su podneli pojedinačne tužbe, dok drugi i dalje čekaju da tužilaštvo i pravosuđe odrade svoj posao. Prema podacima raznih udruženja prevarenih građana, širom zemlje ima između 20.000 i 30.000 građana koje su investitori prevarili na neki način. Vrednost svih prevara još pre godinu dana premašila je 100 miliona evra. Od ovog broja, a prema podacima Privredne komore Srbije, samo u Beogradu ima oko 1.000 onih koji su kupili stan koji je već prodat drugome. Dešavalo se da ista nekretnina bude prodata i po tri do pet puta. U ostatku zemlje je prevareno još toliko ljudi, kaže Goran Rodić, iz Udruženja za građevinarstvo PKS. Prevara je bilo i biće ih. Ipak, u odnosu na pre, stanje se popravilo. Sada je gotovo nemoguća višestruka prodaja iste nekretnine - kaže Kaća Lazarević, suvlasnica agencije „Alka“. Broj prevara manji je, između ostalog, i zato što je tržište nekretnina gotovo zamrlo. Lazović objašnjava da se sve kupoprodaje evidentiraju i postoji jedinstvena baza podataka: Kada se u sud donese ugovor na overu, službenik ukucava podatke o prodavcu, kupcu, nekretnini, uz obavezan katastarski broj parcele. Potom ide na pretragu podataka. Ako je nekretnina već prodata, kompjuter to brzo pokaže. Po rečima naše sagovornice, trenutno se prevare svode na nepoštovanje rokova i loš kvalitet izvedenih radova. Ali, dešava se da prodavac ima falsifikovanu ličnu kartu ili papire o nekretnini. Neuseljivi stanovi prodaju se kao useljivi, a prodaju se i nekretnine koje nikada neće proći tehnički prijem, ni dobiti upotrebnu dozvolu. Važno je i da kupci na sam dan isplate provere u katastru da u međuvremenu prodavac nije upisao hipoteku. Ipak, čak i oprezni mogu da nagrabuse. Beograđanka Ljubica Ćetković je sa sestrom, pre pet godina, stavila hipoteku na mamin stan da bi podigla kredit i izgradila vikendicu na Divčibarama. Uzela je kredit 20.000 evra i izabrala firmu koja se reklamirala po medijima, u vlasništvu Miće Nenadića. Pošto dugo nije odmakao od ploče, Ćetkovićeva je tražila raskid ugovora i povraćaj novca, a zatim je Nenadića i tužila. Posle dve godine zvala me policija sa Palilule i rekla da ima još tridesetak građana koje je prevario. Otišla sam u stanicu i zatekla se tamo kad su ga privodili - kaže Ćetković. U međuvremenu, njen investitor je izašao iz pritvora i prodao firmu, uprkos tome što je optužen za prevaru veću od 300.000 evra. Sudski spor traje već pet godina, a investitor je na slobodi. Nikom od oštećenih nije vratio ni dinara. U Privrednoj komori tvrde da je država sa delom mahinacija ipak uspela da se izbori. Kupovina kvadrata u pretprodaji je uvek bila rizična - kaže Goran Rodić. - Kupce zaslepi povoljnija cena, a onda se dešava da ostanu i bez kvadrata i bez novca. Zato je važno da država insistira na tome da investitor u banci položi garancije. U slučaju da prevari kupce po pitanju kvaliteta izvedenih radova ili ne završi objekat, onda bi zahvaljujući depozitu građani bili obeštećeni. Ipak, s obzirom na to da je građevinska industrija pred kolapsom, u ovom trenutku nije realno očekivati da bi bilo ko pristao da položi depozit i da tako zarobi deo kapitala. Svi naši sagovornici slažu se u tome da je država u odnosu na prethodni period ipak napravila nekoliko značajnih iskoraka u želji da zaštiti građane od mogućih prevara. Jedna od mera je registar investitora, koje su lokalne samouprave od prošle godine, po nalogu Ministarstva životne sredine, prostornog planiranja i rudarstva, bile obavezne da naprave. Uprkos tome, ni posle godinu dana veliki broj opština ove registre - nema. Kada bude završen registar izvršnih dužnika, čija je izrada ovih dana počela, svako će moći da proveri spisak svih dužnika iz evidencije opštih i privrednih sudova, pa će tu biti i nesavesni investitori koji su se našli na sudu. To neće mnogo pomoći onima kojima već duguju, ali hoće budućim kupcima.

Ostale vestiArhiva