U Srbiji već šest godina, postoji formalno i neformalno ciljanje inflacije od čega je NBS samo dve godine uspela da pogodi, rekao je Nikolić na sastanku Slovenačkog poslovnog kluba (SPK) u beogradskom hotelu "Kontinental".
Ukoliko bi Srbija uvela fiksni kurs dinara do ulaska u Evropsku uniju, četiri do pet godina kasnije inflacija bi bila svedena na četiri odsto, što bi bilo dugoročno održivo, objasnio je Nikolić.
Nikolić je kazao da ukoliko bi u Srbiju bio uveden fiksni kurs, na nižem nivou za 15 do 25 odsto od sadašnjeg, negativne posledice bi bile kratkotrajno povećavanje inflacije do 2014. godine.
Najveći rizik od uvođenja fiksnog kursa mogao bi da bude pad konkurentnsti srpske privrede zbog kratkotrajne inflacije, ali da bi to moglo da se izbegne razboritom fiskalnom politikom, ocenio je Nikolić.
Nikolić smatra da fiksiranjem kursa ne bi bili zadovoljni špekulanti, banke, uvoznici, javni sektor i NBS koja bi imala manju ulogu.
Sa druge strane, fiksiranje kursa odgovaralo bi nezaposlenima i drugim socijalno ugroženim slojevima stanovništva, jer bi bile povećane subvencije za zapošljavanje i drugi podsticaji, dodao je ovaj ekonomista.
Nikolić je kazao da bi u tom slučaju realna javna potrošnja bila manja i da bi bio otvoren prostor za preraspodelu budžeta, pa bi mnogi infrastrukturni projekti mogli da budu realizovani, a i poreski prihodi bi mogli da budu povećani.
Prema Nikoliću, na Balkanu samo još Srbija i Rumunija nemaju fiksni kurs valute, a skoro sve zemlje u regionu uspele su da ga stabilizuju.
Nikolić je istakao da je kurs dinara od 30. septembra 2008. umanjen za 24,2 odsto, hrvatska valuta za 5,3 odsto, rumunska 14, ruska 13,5, a ukrajinska 36 odsto.
''Te cifre pokazuju da model koji ima Srbija, ne funkcioniše'', ocenio je Nikolić.

Ostale vestiArhiva