Sedam dana nakon lansiranja poziva na bojkot srpske robe nema znakova da bi to moglo bude ozvaničeno. Jedina reakcija u vezi sa ovim predlogom došla je iz Privredne komore Kosova, čiji je predsednik Besim Bećaj ovu ideju ocenio kao pozitivnu. Spoljna trgovina je u isključivoj nadležnosti misije Ujedinjenih nacija i teško je čak i zamisliti stupanje na snagu jedne ovakve mere.

Teško je takođe zamisliti da će, pred narednu rundu bečkih pregovora na čijem dnevnom redu će se naći ekonomska pitanja, jednu čak i za Balkan anahronu meru podržati političari u Prištini.

Sa druge strane, uprkos dobro poznatom raspoloženju i političkoj isključivosti kada je reč o mogućnostima vraćanja Kosova pod beogradsku administraciju ni sami građani, koliko je to bilo moguće proceniti proteklih dana, nisu pokazali da prihvataju poziv na bojkot robe iz Srbije.

Za razliku od političara, trgovci na Kosovu i Metohiji odavno neguju čvrste poslovne veze u kojima ekonomski interes dominira nad političkim emocijama. Srbija godišnje legalno doveze na Kosovo robe u vrednosti od oko 150 miliona eura. Druga polovina robe iz Srbije, kako se procenjuje, na Kosovo ulazi gotovo neometano reko tampon zone na severu. To znači da eventualni bojkot ne bi izazvao samo štetu na srpskoj strani već bi doveo i do poremećaja na kosovskom tržištu suočenom sa nemogućnošću brže i u cenama konkurentne supstitucije u bližem okruženju.

Tadić protestovao

Predsednik Srbije Boris Tadić oštro je protestovao zbog kampanje bojkota srpskih proizvoda na Kosovu i Metohiji.

Kako se navodi u saopštenju, Tadić zahteva od šefa UNMIK-a Sorena Jesen-Petersena da u skladu sa svojim nadležnostima odmah obustavi takav "antidemokratski i antievropski čin" i protiv organizatora cele kampanje preduzme oštre mere. Omladinski pokret "Samoopredeljenje" iz Prištine pozvalo je 23. maja Albance da bojkotuju prehrambene i druge proizvode iz Srbije, navodeći da će takav bojkot "naneti štetu Srbiji, a pomoći Kosovu".

Ostale vestiArhiva