"Sastanku sa državnim vrhom prisustvovalo je nekoliko privrednika koji traže povoljnije uslove za kreditiranje, a zapošljavaju svega jedan odsto radnika u Srbiji", rekao je Knežević agenciji Beta.
On je istakao da predstavnici APPS koji okuplja 141.000 preduzeća sa 200.000 zaposlenih, nisu bili ni pozvani na jučerešnji sastanak predsednika i premijera Srbije sa privrednicima i bankarima.
Predsednik i premijer, Boris Tadić i Mirko Cvetković, razgovarali su juče sa guvernerom Narodne banke Srbije (NBS) Dejanom Šoškićem, privrednicima i bankarima o merama za smanjenje nelikvidnosti preduzeća
Privrednike su predstavljali vlasnik "Delta holdinga" Miroslav Mišković, vlasnik "MK grupe" Miodrag Kostić, vlasnik preduzeća "Farman" Branislav Grujić, direktor "Nektara" Bojan Radun, predsednik prave "Metalca" Dragoljub Vukadinović, vlasnik "Fešn kompani" Milija Babović, predsednik Privredne komore Srbije Miloš Bugarin, generalni direktor "Srbijagasa" Dušan Bajatović, generalni direktor "Telekoma"
Branko Radujko.
Dogovoreno je da NBS razmotri mogućnost izmene klasifikacije bilansne aktive i vanbilansnih stavki banaka da bi se se olakšalo finansiranje i kreditiranje srednjih preduzeća u Srbiji.
"Problem srpske privrede nije kako dobiti što više kredita, i obična je predstava za javnost to što navodno državni vrh pokušava da pomogne privredi tako što će biti donete mere za olakšano kreditiranje", rekao je Knežević.
On je ukazao da "povoljnije uslove za kredititiranje traži jedan broj privrednika koji su se zaduživali da bi kupovali nekretnine i na njima ubirali profit".
Ti privrednici, kako je dodao, sada traže da se drugačije procenjuje tržišna vrednost nekretnina koje su davali u zalog za kredite koji im nisu služili za povećanje obrtnog kapital i otvaranje novih radnih mesta.
APPS, prema rečima Kneževića, podržava guvernera u stavu da ne treba smanjiti obavezne rezerve banaka jer bi takva mera mogla ga ugrozi stabilnost finansijskog sistema.
"Ako predstavnici vlasti žele da pomognu privredi, onda treba da urade izvedu reformu poslovog ambijenta i smanje sivo tržište. U takvim uslovima će se videti ko je sposoban da privredjuje i zapošljava radnike, a ko traži kredite da bi se još vise
zaduživao", ukazao je Knežević.
Sramota je, kako je ocenio, da se u vreme krize, kada je prepolovljena potrošnja u Srbiji, vlast najviše bavi time kako da mali broj privrednika dobije kredite, a istovremeno zanemaruje mala i srednja preduzeća koja u razvijenim zemljama učestvuju sa više od 99 odsto u bruto društvenom proizvodu (BDP).

Ostale vestiArhiva