Ove godine ne treba očekivati povećanje kamata na kredite u evrima, švajcarskim francima i dinarima, poručuju bankari. Prema procenama, najveći problem biće rast nenaplativnih kredita, i među preduzećima i među građanima.
Cena kredita zavisi od osnovnih kamata i marži koje banke obračunavaju. Dok se zarada kroz marže bankari nerado odriču i obajašnjavaju ih rizicima tržišta, osnovne kamate ne zavise od njih.
Tokom prošle godine, euribor, osnovna kamata na kredite u evrima, porasla je 0,3 odsto, libor, osnovna kamata na kredite u švajcarskim francima, dvostruko je veća, dok je referentna kamatna stopa na kredite u dinarima smanjena za dva procenta.
Zoran Petrović iz Rajfajzen banke kaže da očekuju da će kamate na švajcarcima i dalje biti na niskom nivou.
"Usled krize unutar evrozone, usled relaksirajuće politike Evropske centralne banke, koja je smanjila osnovnu kamatnu stopu, ne očekujemo nikakve bitne promene na euriboru. Očekujemo nizak nivo euribora i u toku 2012. godine", naveo je Petrović.
"Takođe u Srbiji očekujemo, ono što NBS predviđa, a to je smanjenje inflacije, što će dovesti do smanjenja kamatnih stopa u dinarima", rekao je Slavko Carić iz Erste banke.
I osiguravajuće kuće prate signale iz evrozone kako zbog svojih ulaganja, tako i radi novih osiguranika, jer Srbija, sa tri odsto životno osiguranih stanovnika, ima veliki potencijal za razvoj tog segmenta privrede.
Franc Vajler iz Unika osiguranja kaže da očekuje da će političari u Evropskoj uniji rešiti problem, jer je očigledno da nema alternative.
"Ukoliko se ništa ozbiljno ne dogodi, verujem da Srbija ima šanse za dobar ekonomski rast. Ja sam u tom pogledu oprezni optimista", naveo je Vajler.
Optimizma ipak nema kada je reč o kašnjenju u otplati osiguravajućih polisa i kredita. U tome prednjače preduzeća, među kojima svako peto kasni u otpati kredita. Ni građani nisu u boljoj poziciji zbog čega banke uvode reprograme dugova.
Generalni sekretar Udruženja banaka Srbije Veroljub Dugalić kaže da će banke smišljati neke nove modelite, a teško je očekivati da će se poboljšati situacija otplate dugovanja. Verovatnija je ona druga – lošija opcija.
Za dve godine, banke su oduzele 260 stanova zbog nemogućnosti vraćanja stambenih kredita.

Ostale vestiArhiva