To pokazuju najnovija ekonomska analiza Evropske komisije u Briselu, u koju je agencija Beta imala uvid.
U izveštaju se navodi da je rast bruto-domaćeg proizvoda (BDP) u Srbiji 2011. godine bio 1,9 odsto, u Crnoj Gori 2,7 odsto, u Hrvatskoj 0,6 odsto, u Makedoniji 3,0 odsto, dok za Bosnu i Hercegovinu, Albaniju i Kosovo nije bilo podataka.
Došlo je do usporavanja u srpskoj privredi čiji rast je u poslednjem kvartalu 2011. iznosio samo 0,5 odsto, a glavni pokretač je bio izvoz, dok je domaća potrošnja bila u padu. U Crnoj Gori i na Islandu nije bilo promene privrednog rasta.
Evropska komisija je ocenila da izgleda da je u više ekonomija – a to se odnosi na Hrvatsku, Makedoniju, Kosovo i Srbiju, budžet bio na kursu zvanično utvrđenih ciljeva i planova.
U analizi Evropske komisije se napominje da je, s izuzetkom Turske, u svim državama koje su na putu ka EU, otvoren vrlo mali broj novih radnih mesta, a nezaposlenost je i dalje visoka.
Do toga je došlo, kako je napomenuto, uprkos uplivu pogoršanih uslova u svetu i Evropskoj uniji u pogledu spoljne tražnje i trgovine.
U zemljama Zapadnog Balkana je zabeležen dalji pad inflacije, izuzev u Hrvatskoj, iako je rasta cena na malo u toj zemlji i dalje nizak, 2,1 odsto. U Srbiji je u decembru stopa inflacije bila 7,0 odsto što je iznad cilja Narodne banke, napominje se u izveštaju Evropske komisije.
Deficit platnog bilansa je povećan u Albaniji, BIH i Srbiji, a u Hrvatskoj je, posle dugog nepovoljnog kretanja, prvi put zabeležen suficit od 0,4 odsto, dok je veoma visok deficit platnog bilansa, 20 odsto, ostao nepromenjen u Crnoj Gori.
Konkretne cifre za Srbiju, BIH, Kosovo i Albaniju nisu date, dok je za Makedoniju navedeno da je budžetski deficit 2011. godine dostigao 2,5 odsto, u Hrvatskoj 5,5 odsto, a u Crnoj Gori 3,2 odsto.

Ostale vestiArhiva