Taj pravni akt naredne sedmice biće upućen Vladi Srbije na razmatranje, rekao je ćirić na okruglom stolu povodom razmatranja radne verzije Zakona o rokovima izmirenja novčanih obaveza.
Ćirić je naglasio da su glavni ciljevi ovog zakona poboljšanje likvidnosti, transparentnost u poslovanju, izjednačavanje privatnog i javnog sektora i usklađenost sa propisima EU i najboljom međunarodnom praksom.
Ministar je istakao da su rokovi plaćanja u EU ograničeni na 30 dana ali da je zbog specifičnosti situacije u kojoj se nalazi srpska privreda taj rok kod nas 60 dana.
U Hrvatskoj je to 60 dana, u Sloveniji takođe 60 ali u izuzetnim okolnostima i duže, mada niukom slučaju preko 120 dana.
Ćirić je rekao da je prosečan rok naplate potraživanja u Srbiji u 2010. iznosio 183 dana a u septembru 2011. godine 129 .
U građevinskom sektoru prosečan rok naplate je 227 dana , u prehrambenoj industriji 164, u tekstilnoj industriji 163 dana, naveo je on.
Ministar je rekao da ovaj zakon predviđa i kaznene odredbe. Najmanja kazna za nepoštovanje zakona iznosi 100.000 dinara, dok je za odgovorno lice u privrednom subjektu odnosno u javnom sektoru predviđena kazna od 50.000 do 150.000 dinara.
Izuzetak od pravila koje se odnosi na rok plaćanja od 60 dana jesu mala preduzeća, dodao je Ćirić i rekao da će zakon početi da se primenjuje dva meseca nakon stupanja na snagu kako bi se privredni subjekti i javni sektor prilagodili poslovanju u skladu sa novim rokovima.

Ostale vestiArhiva