Namet za građane koji u Srbiji zarađuju daleko više od proseka je među nižima u Evropi. Spadamo u zemlje u kojima se on kreće od 11 do 20 odsto, a u društvu smo sa Češkom, Rumunijom, Rusijom, Slovačkom i Ukrajinom. U okruženju jedino je u Bugarskoj namet manji, 10 odsto, pokazuje istraživanje KMPG Internacional. Naši stručnjaci, međutim, upozoravaju da krajnja stopa poreza na godišnji dohodak nije jedini namet na zaradu, jer se plata i tokom godine oporezuje. I porezi na zarade nisu najveći problem - smatra Nikola Altiparmakov, član Fiskalnog saveta. - Veći su problem doprinosi koji su tri puta veći. Što se tiče poreza na godišnji dohodak, u Srbiji je to primer loše reforme. Mi smo ranije imali jedinstvenu stopu od 10 odsto. Tokom 2006. uveli smo i stopu od 15 odsto za građene koji primaju više od šestostrukog proseka u zemlji. Ispostavilo se da je to iskomplikovalo naplatu, a budžetu nije donelo dodatna primanja. U Srbiji porez na godišnji dohodak građana plaćaju svi kojima su godišnja primanja prošle godine prešla 1,7 miliona dinara. U praksi, prošle godine je zvanično bilo 22.500 milionera. Još oko 550 građana je izbeglo da prijavi porez, ali su im poreznici ušli u trag. Glavni problem je što je u zemlji daleko više bogatih za koje poreznici ne mogu ni da ustanove da zarađuju više od neoporezivog limita. Svetski konsultanti su i ranije upozoravali da naš poreski sistem pruža previše olakšica. Iz računice izvedene u budžetu za ovu godinu vidi se da će država zbog subvencija namenjenih poslodavcima koji zapošljavaju nove radnike izgubiti 1,1 milijardu dinara. Olakšice koje previđa Zakon o porezu na dobit kasu će ostaviti bez 20 milijardi dinara, a cena robe koja je oporezovana nižom stopom poreza na dodatu vrednost iznosi 102 milijarde dinara. Još 1,3 milijarde dinara ne stigne u budžet zbog povraćaja poreza kupcima prvog stana.

Ostale vestiArhiva