Država je i prošle godine emitovala hartije u vrednosti četiri milijarde evra, a dodatno se zadužila i kroz evroobveznice. Trend ubrzanih zajmova se nastavlja i sve ukazuje na to da će dug od 14,5 milijardi evra rasti, pogotovo kada se dodaju i drugi načini pozajmica. Zbog svega toga, pre svega neusklađenosti prihoda i rashoda, dr Stojan Stamenković je aktuelni budžet nazvao „dužničkim“. To se posebno jasno vidi u stavkama koje sadrži državna kasa oko plaćanja glavnice i kamata u primetno većem iznosu nego prošle godine.
Podaci potvrđuju da se država zadužuje plaćajući sve veću kamatu jer je po tom osnovu 2010. godine izdvojen 236,1 milion, a u ovoj godini će kamate biti teške celih 300 miliona evra, što je još jedan most poput onoga na Adi. Ili još jedan vrlo slikovit primer: Italija uz sve probleme koje ima i dug od 1.900 milijardi evra prodaje desetogodišnje obveznice uz interes koji će platiti kupcima od 5,9 do 6,1 odsto. Srbija je prošle godine premijerno prodala evroobveznice sa ročnošću od 10 godina, uz kamatu od 7,25 odsto.

Privlače kupce sve višim kamatama
- Ključno je to što država izdavanjem obveznica pokriva dospeće tekućih obaveza, i to najčešće dospeća prethodno izdatih hartija od vrednosti (HOV). Ukoliko investitori iskažu malo interesovanje za HOV, država će imati ozbiljan problem u servisiranju dospelih obaveza. Da se to ne bi dogodilo, javlja se potreba da se investitori privuku s većom kamatnom stopom, tj. većim prinosom, a to dalje implicira veće troškove države - objašnjava dr Miroslav Marinković iz Ekonomskog instituta.
- Problem nije mali, ne zato što je nivo zaduženosti sam po sebi visok, već i zbog toga što je cena zaduživanja, izražena u kamatnoj stopi previsoka. Ukoliko je ona visoka, to praktično znači da poverioci ili sugerišu da država ne bi trebalo da se zadužuje ili da ne očekuju da im se dug u celini vrati. Ili ovo prvo zbog ovog drugog - ocena je ekonomiste Vladimira Gligorova.
Može li, dakle, država da prestane da se zadužuje trošeći tako budućnost sopstvenih građana. Teoretski jeste moguće zaustaviti zaduživanje, navodi dr Milojko Arsić, savetnik premijera, ali bi to podrazumevalo „da se fiskalni deficit svede na nulu, a da su rashodi isto koliko i prihodi“.
- Bilo bi dobro kada bi za početak smanjili dinamiku novog zaduživanja, ali je pitanje da li je i to uopšte moguće. Obrazac razvoja i trenutna snaga srpske ekonomije ne omogućavaju prekid zaduživanja. Mi nismo još uvek izašli iz krize. Ako se nešto brzo ne promeni, bojim se da će problemi sa kojima se trenutno suočavamo eskalirati u narednom periodu - smatra dr Ljubodrag Savić.
Oni koji odlučuju o zaduživanju, a poseban problem je što dug ubrzano raste i što se do sada uglavnom samo trošilo a ne i investiralo, veruju da će, kako to kaže dr Ivan Nikolić, „doći bolja vremena kada bi pristigle obaveze mogle da se vraćaju iz realnih izvora“. Ekonomisti, međutim, upozoravaju da to da bolje vreme neće tako brzo, uz procenu nekih da već znamo do čega je sve dovela spirala uvećanja javnog duga preko održive granice u Grčkoj, te da bismo “pod istim uslovima mi dospeli u još goru situaciju”.
U prve tri aukcije u 2012. prodati su zapisi u vrednosti od 21,2 milijarde dinara (u dve aukcije prodati su svi zapisi, a u trećoj 98,7 odsto). Do kraja januara u još dve aukcije biće ponuđeni zapisi vredni 13 milijardi dinara.

Ostale vestiArhiva