Postoji li realna opasnost od značajnijeg smanjenja kredita koji bi imao izvore u zemljama evrozone?
- Zasad ne primećujemo ništa što bi ukazivalo na smanjenje eksternog kreditiranja. Međutim, mi smo uvek oprezni i stalno pratimo sve tokove kapitala. Bitno je istaći da u odnosu na pre tri godine, sada imamo značajnije domaće izvore finansiranja koji dolaze od međunarodnih finansijskih institucija i vrlo mali iznos kratkoročnog finansiranja koji dolazi od banaka majki (učešće kratkoročnih kredita koji dolaze od banaka majki iznose svega 3,7 odsto ukupne pasive bankarskog sektora u Srbiji).

Koliko je porasla cena zaduživanja koju Srbija plaća zbog premije rizika?
- Premija rizika Srbije trenutno iznosi oko 600 baznih poena, što znači da Srbija plaća oko šest procentnih poena više na međunarodnom tržištu pozajmljivanja nego što plaćaju SAD. Pre šest meseci Srbija je ovu cenu plaćala četiri odsto više nego SAD. Iako je u istom periodu cena zaduživanja na međunarodnom tržištu porasla i više u slučaju Hrvatske (premija rizika porasla je za 3,4 odsto) i Mađarske (premija rizika porasla je za 3,7 procenata), ovo povećanje premije rizika Srbije od dva odsto ipak jeste značajno. Imajmo u vidu da kad god poraste cena zadužvanja naše države, poraste i cena zaduživanja naših banaka, preduzeća i nas kao pojedinaca.
Na skupu „Juromani“ govorili ste o razlikama između sadašnje krize i one iz 2008. godine...
- Primetio sam da je aktuelna kriza drugačija od prethodne zato što ovoga puta nije došlo do potpunog presušivanja likvidnosti, kao što je to bio slučaj 2008. godine, kada skoro niko nikome nije hteo da pozajmljuje novac. Činjenica da nije došlo do presušivanja likvidnosti na globalnom nivou dobra je za sve, pa i za Srbiju. Ono što je ipak u ovoj situaciji loše jeste to što je sada fokus krize na evrozoni, koja je mnogo bliža našoj kući, za razliku od nekadašnjeg fokusa krize, koji je bio prevashodno na SAD. Evrozona je jedan od naših glavnih izvoznih partnera, pa prema tome i tražnja za izvoznim proizvodima iz Srbije će biti manja, što svakako nije dobro za naš BDP. Pored trgovinskog kanala uticaja krize u evrozoni na Srbiju, značajni su i finansijski kanali. Jedan od tih kanala su i strane direktne investicije. Iako su one bile prilično visoke u Srbiji 2011. godine (1.8 mlrd. evra) i mada očekujemo da u 2012. godini iznose oko 1.5 mlrd. evra, gotovo je izvesno da bi bile više da nije bilo krize u evrozoni.

Ostale vestiArhiva