U Evropskoj uniji glavni ekonomski problem je pitanje velikih javnih dugova, ali već ima napretka u pripremanju različitih programa, dokumenata koje treba da se potpišu i za koje se za sada izjašnjavaju većina zemalja same EU, kazao je profesor Megatrend univerziteta Oskar Kovač i precizirao da se osim 17 država koje su u evropskoj monetarnoj uniji, o programima za oporavak pozitivno izjašnjavaju i druge države koje će se dobrovoljno pridružiti Uniji.
Kovač je objasnio da se radi o posebnom sporazumu koji se bavi poreskim, odnosno budžetskim pitanjima, da bi se stalo na put daljem rastu budžetskih deficita i ukupnog javnog duga evropskih zemalja.
"Taj tekst se već razmatra na sednicama ministara finansija, uskoro će biti i na samitu predsednika država i vlada, i ja pretpostavljam da će se postici saglasnost, jer preostala pitanja nisu takva da bi mogla da sprece njegovo donošenje", kazao je Kovač.
On očekuje da će u martu ove godine na ključnom, plenarnom sastanku, šefovi država i vlada članica EU, taj dokument biti prihvaćen i potpisan, a potom će biti poslat na ratifikaciju u parlamentima članica Unije.

Povećanje zajedničkih sredstava
Kovač je skrenuo pažnju na jedan detalj u tekstu tog sporazuma, gde je navedeno da će sredstva, sa kojima raspolaže EU zajedno sa sredstvima Međunarodnog monetarnog fonda, iznosi oko 850 milijardi dolara.
Sam MMF, takođe traži mogućnost da se povećaju ta sredstva za još oko 500 milijardi dolara, iz kojih će se refinansirati dugovi, odnosno omogućiti otplata dugova ovih zemalja, koje u tom pogledu stoje najlošije, rekao je Kovač.

Zdravković: Plašim se nereda zbog krize
Urednik veb sajta Ekonomija.org Miroslav Zdravković ocenio da se posledice globalne ekonomske krize još ne mogu sagledati, kako prema potencijalnoj šteti koja može da nastane, tako i po svim drugim neekonomskim posledicama koje ona za sobom o nosi.
"Ja se lično bojim mogućnosti nereda koji mogu da izbiju u proleće u Italiji i Francuskoj, ali i drugim zemljama", rekao je Zdravković.
Uz podsećanje da je u toku kriza finansiranja javnih dugova na globalnom nivou, Zdravković je objasnio da je na delu "žestoka" preraspodela u korist banaka, a na štetu kapitala, odnosno, profita nefinasijskog sektora i ličnih primanja stanovništva.
Zdravković je precizirao da, na jednoj strani, rastu kamatne stope na javne dugove većini država EU, koje pokušavaju da smanje javnu potrošnje i zaustave širenje recesije, a na drugoj strani, "raste enormno naduveni balon" bankarskih prihoda.

Neravnopravna raspodela tereta krize
U odnosu na krizu iz 2009. godine, banke iz u EU su u 2012. ušle sa bitno većim prihodima u odnosu na stanje pred samo izbijanje krize 2007. godine, naveo je Zdravković, ocenjujući da se redi o velikoj i neravnopravnoj raspodeli tereta krize.

Prokopijević: Da se troši, da se štedi, ili da se štedi za reforme
Direktor Centra za slobodno tržište Miroslav Prokopijević smatra da kriza javnih dugova, pre svega u EU, verovatno je najveća kriza takve vrste u proteklih 200 godina, ocenjujući da je ta kriza vrlo duboka, koja će ostaviti vrlo velike posledice na globalnom nivou.
Prokopijević je naglasio da nije moguće dati dugoročnu prognozu kako će se ta kriza odvijati i koliko će trajati, jer može da se manifestuje i završi po ubrzanom scenariju, ali je moguće da traje i narednih 10 godina.
Odgovarajući na pitanje da li je za prevazilaženje krize bolje podsticati tražnju, a ne uvoditi rigorozne mere štednje, kako to savetovao nobelovac Džozef Štiglic, Prokopijević je rekao da postoje tri mogućnosti: da se troši ili da se štedi ili da se štedi radi reformi, od kojih je ova treća - jedino dobra.

Prevlika državna potrošnja
"Jedan od razloga, zašto su nastali ovoliki dugovi, jeste prevelika državna potrošnja", ukazao je Prokopijević i odsetio da su zemlje EU u 2009. i 2010. godini dale blizu dva biliona (1.980 milijardi) evra pomoći bankarskom sistemu da ne bi propao.

Ostale vestiArhiva