Dva meseca je proteklo od kako je počela primena Zakona o zaštiti korisnika finansijskih usluga. U NBS kažu da je povećan broj primljenih pitanja, ali i preuranjenih prigovora koji se odnose na bankarske usluge. U poređenju s novembrom, u decembru je bilo čak 1,8 puta više primljenih pitanja i 2,7 puta više preuranjenih prigovora.
- Građani su se između ostalog žalili na način na koji je izvršeno usklađivanje ugovora koje su zaključili sa bankom, na nemogućnost korišćenja platnih kartica koje su banke preventivno blokirale. Takođe i na to što su banke pre početka primene zakona prodale njihova dugovanja po tekućim računima agencijama za naplatu dugovanja - ističu za “Blic” u Centru za zaštitu korisnika NBS.
Uprkos zakonu koji je doneo reda, kako kažu u Udruženju bankarskih klijenata “Efektiva”, građani im se i dalje javljaju zbog istog problema - povećanje marži i kamatnih stopa.
- Ono što se sada dešava i nakon 5. decembra, a i ne nazire se rešenje problema, jesu aneksi za stambene kredite jedne grčke banke.
Naime, banke pokušavaju da u ugovore svojim klijentima ubace element “ponder”, koji zapravo predstavlja drugu promenljivu vrednost, i kroz određenu formulu koeficijenta obaveznih deviznih rezervi - kaže Dejan Gavrilović iz ”Efektive”.
Banka je slanjem aneksa ugovora broj dva onim klijentima koji nisu potpisali ugovor zapravo priznala da prethodni aneks nije bio u skladu sa zakonom. Međutim, oni klijenti koji su potpisali aneks broj jedan omogućili su banci da im te odredbe uvrsti u ugovor.
- Ako banka u aneksu kaže da raniji aneks nije mogla da primeni bez potpisa klijenta, time faktički priznaje da taj aneks nije bio u skladu sa primenom novog zakona jer bi ga u suprotnom morala primeniti neposredno bez potpisa klijenta. U toku je pisanje prigovora NBS u kojima se korisnici kredita obaveštavaju da je banka pokušala da promeni metod obračuna kamatne stope neposredno nakon zakona, što nije u skladu sa novim propisom - ističe Gavrilović.
Drugim rečima, banka je nastojala da promeni metod obračuna, kao i interval za usklađivanje i da ubaci novu promenljivu vrednost iskazanu kroz ponder.
Aneksom broj dva ova grčka banka priznaje da metodu obračuna, kao i interval za usklađivanje ne može da promeni, ali uporno pokušava da uvrsti ponder kao element obračuna kamatne stope.
Aleksandar Ćalović, zamenik predsednika IO Čačanske banke, kaže za “Blic” da je zakon, pored zaštite korisnika, bio dobar i za zaštitu banaka jednih od drugih. - Kako više nije moguće nuditi kredit s nula odsto kamate, nije moguće ni činiti neravnopravnu konkurenciju bankama koje nemaju gomilu skrivenih troškova - kaže on.
Kad je u pitanju objavljivanje spiskova banaka koje su varale klijente, Ćalović tu odluku NBS ne smatra za svojevrstan stub srama, jer se, kako kaže, ionako zna koje su banke menjale maržu bez prethodnog obaveštenja klijenata.

Ostale vestiArhiva