- Posle više od deset godina od početka tranzicije, uloga države ostaje sveprisutna. Doprinos privatnog sektora u BDP-u Srbije je svega 60 odsto, dok je taj udeo u svim zemljama u regionu 70 do 80 odsto - upozorio je Lu Brefor navodeći da je to pokazatelj da su preduzeća u vlasništvu države mnogo veći trošak po privredu nego što se na prvi pogled čini.
On je naveo da je dovoljno uzeti samo direktne subvencije koje ova preduzeća dobijaju od države.
- Tu treba još dodati i nagomilane dugove na ime poreza , socijalnog osiguranja , penzija ....Prema nekim procenama ovaj trošak bi mogao iznositi više od milijarde evra godišnje, što je više od tri posto BDP-a - kaže šef kancelarije Svetske banke u Srbiji.
On veruje da kada bi se unapredio rad javnih i društvenih preduzeća, da bi se time sigurno obezbedila njihova konkurentnost na tržištu. Kao primer naveo je "Železnice Srbije", koje bi Srbija mogla da iskoristi kako bi postala centar logističkih usluga koji povezuje zapadnu i istočnu Evropu.
- Pa ipak, nakon osam godina i 1,2 milijarde evra direktnih subvencija, a da ne spominjem državne garancije u vrednosti od 210 miliona evra, prosečna brzina Železnice ostaje svega 25 kilometara na sat u komercijalnom transportu - naveo je on.
Procena Svetske banke je da u narednom periodu treba usmeriti reforme u nekoliko ključnih oblasti u Evropi, pa tako i u Srbiji. Kako Brefor kaže to su poslovno okruženje, sektor energetike, unapređenje poslovne klime, inovacije i podsticaj trgovine.
- Imajući u vidu političke cikluse u Srbiji i Evropi, svestan sam da sprovođenje ovih reformi nije lak zadatak. Ali, to je jedini put napred. I Evropi i Srbiju su očigledno potrebni hrabri državnici, ne političari i tehnokrate, već državnici sposobni da menjaju dimenziju političke ekonomije koja će omogućiti sprovođenje potrebnih reformi - zaključio je na kraju svog izlaganja šef kancelarije Svetske banke.

Ostale vestiArhiva