Banke sa spiska koje je u petak objavila Narodna banka Srbije neće biti ka­žnjene. Centralna banka osim ukazivanja na AIK, EFG, Alfu, Meridijan, Intezu i Vojvođansku banku da su zanemarile pad evra prilikom obračuna rata za kredite građanima, ili da su primenjivale različite kurseve prilikom isplate zajma i naplate dospelih mesečnih obaveza, nema nikakve zakonske osnove da pokrene bilo kakav postupak.
Jedino u slučaju da je Služba kontrole NBS utvrdila da je neka banka prekršila ugovor, može da preduzme određene korake, a sam klijent da pokrene postu­pak na sudu. Međutim to je dug, skup i neefikasan put do pravde za bilo kog gra­đanina. Naime, sve banke se obično štite ugovorima i retko kada ima osnova za sudski postupak. Zbog toga je guverner NBS u više navraga upozoravao stanovništvo da otvori četvore oči kada potpisuje ugovore za bilo koji kredit ali vrlo često su odredbe tih sporazuma nerazumljive i nejasne za prosečnog građanina, a za obračun kamate je potrebno i zavidno matematičko znanje.
Neočekivano je bilo i za samog Radovana Jelašića posle dve i po hiljade poziva građana koji su se žalili na postupke pojedinih banaka, pre svega zbog toga da su se neprofesionalno ponele upravo renomirane banke od kojih je očekivao da će sa sobom doneti, sudeći po tome odakle dolaze (iz visokorazvijenih i uređenih zemalja), pre svega dobre poslovne običaje. Očigledno da ih je ponela neure­đenost našeg tržišta i otvorena mogućnost da dobro zarađuju na svakom svom potezu, od ekstremno visokih kamatnih stopa, do skupih provizija, pa i samog deviznog kursa.
U moći centralne banke je samo da pozove banke da sačine kodeks u kome će se obavezati da će poštovati određena pravila profesionalnog ponašanja, konkurentnost i transparentnost. Na potezu je sada Udruženje banaka na kome su okupljene sve banke koje posluju u Srbiji. A šta će do tada činiti građani koji su zakinuti?
U petak su se oglasile samo dve banke sa spiska Narodne banke Srbije ukazu­jući da su poštovale pravila i primenjivale kurseve koji su važili na dan pristizanja rate na naplatu. Nijedna banka nije priznala grešku, izvinila se i obećala da će vratiti novac koji je ipak namerno uzela. To se u Srbiji teško može dogoditi, ali je pitanje kako bi se te iste banke provele da su se na isti način ponele u zemlja­ma odakle potiču.

KURSEVI PO IZBORU
Banke mogu da obračunavaju rate po sopstvenom kursu. Zakon dozvoljava da odstupaju od zvanične kursne liste Narodne banke Srbije i da primenjuju sop­stvene računice za valute za koje su vezani krediti. Kursevi nekih banaka slični su kursu Narodne banke Srbije ali ima i dosta banaka koje primenjuju mnogo ve­će vrednosti na svojim kursnim listama. Neretko se dešava da prilikom isplate zajma klijentu obračunaju svoj niži kurs, a kada naplaćuju ratu kredita onda to či­ne po višem prodajnom kursu i tako zarađuju.

Ostale vestiArhiva