Neki su zaposleni u državnoj upravi, vojsci, policiji, školstvu, zdravstvu, pravosuđu, drugi u republičkim ili lokalnim javnim preduzećima, treći dobijaju neku vrstu socijalnih davanja, a četvrte država dotira za penzije.

Država najdirektnije hrani oko 3,7 miliona ljudi, što je nešto više od polovine ne samo od punoletnog, već i ukupnog stanovništva!

Prema podacima Republičkog zavoda za statistiku, samo u obrazovanju je zaposleno oko 120.000 ljudi (ako se izuzmu oni iz privatnih škola i vrtića), a u zdravstvu i socijalnoj zaštiti oko 140.000. U državnoj upravi, odbrani i obaveznom socijalnom osiguranju još 120.000.

Konkretnije, u Vojsci i policiji radi oko 85.000 ljudi, u Vladi, ministarstvima, upravama, direkcijama i agencijama oko 28.000, u kabinetu predsednika i Narodnoj kancelariji stotinak ljudi, u lokalnoj samoupravi oko 23.000. Nacionalna služba za zapošljavanje, sve sa podružnicama, zapošljava više od 2.000 ljudi, a PIO fond više od 3.500...

Sve u svemu, po rečima Zorana Stojiljkovića, iz Agencije za borbu protiv korupcije, u javnom sektoru, ne računajući javna preduzeća, zaposleno je oko 550.000 ljudi. Broj različitih vladinih organa i institucija dostigao je 4.920, a broj mesta gde se obavlja neki društveni posao koji se finansira iz nacionalne kase je 11.200.

“Trećina svih zaposlenih radi u javnom sektoru. Ali, to ne znači da je naš državni aparat prerazvijen za naše potrebe, već da je ekonomija, koja bi trebalo da ga finansira, nerazvijena. Ona ne može to da nosi jer je zemlja deindustrijalizovana”, kaže Stojiljković.

Tako, oni koji primaju socijalna davanja (dečji dodatak, naknadu za hraniteljstvo ili tuđu negu i pomoć) nisu zadovoljni jer su ti iznosi simbolični. Ali za ovako mali broj zaposlenih i posustalu ekonomiju, i to je previše.

“Naš problem nije u sticanju, već u raspodeli. Da imamo 2,5 ili tri miliona zaposlenih, sve bi bilo u redu. A mi, umesto toga, imamo polovinu radno sposobnih između 18 i 65 koji ne rade”, upozorava Stojiljković.

Na ove brojke treba dodati i 1,7 miliona penzionera, za čije mesečne „apanaže“ se godišnje dotira 253 milijarde dinara. I još oko 830.000 ljudi koji koriste bar neki vid socijalne zaštite, od čega 180.000 živi isključivo od socijalne pomoći. I za njih se godišnje izdvaja oko 70 milijardi.

Broj onih koji žive na državnim jaslama posebno povećavaju zaposleni u svim javnim preduzećima - od republike do lokala. Nigde ne postoji precizan podatak koliko ih je, a prema nekim procenama ima ih oko 680.000.

Sve u svemu, na 1.461 milijardu dinara ukupne javne potrošnje u Srbiji, na svim nivoima, u prošloj godini na plate je otišlo 343 milijarde dinara, a na penzije 423 milijarde dinara.

“Rezultat svega toga je velika zaduženost zemlje, koja ne može da ide u beskonačnost. U suprotnom, država će bukvalno bankrotirati, pleniće nam u inostranstvu imovinu. Nova vlada moraće da napravi radikalan rez u prvoj godini mandata, da bi joj posle ostalo još tri godine da popravi imidž”, kaže Vladimir Goati, iz „Transparentnosti Srbije.

Promene znače drastično smanjenje i profesionalizaciju državne administracije, smanjenje broja ministarstava, narodnih poslanika, broja agencija i direkcija, smanjenje broja poslanika, manja... Jednom rečju, trezveno i racionalno poslovanje, kaže Goati.

Ostale vestiArhiva